Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Mileta Prodanović
Zoran Todorović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Rastko Petrović u prvom licu
U sredu, 15. aprila u 19 časova otvara se izložba "Rastko Petrović u prvom licu" u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu. Izložba traje do 4. maja.
Izložba o Rastku Petroviću zamišljena je kao svojevrsna dokumentarno-likovna celina koja predstavlja ličnost i delo ovog svestranog intelektualca i umetnika.
Nezaobilazna figura intelektualnih krugova u vremenu između dva rata, vrsni književnik, erudita i diplomata, Rastko Petrović (1898-1949), zaslužan je za podsticaj i razvoj nekih od najvitalnijih međuratnih pravaca u umetnosti poput zenitizma, dadaizma, hipnizma i nadrealizma. Osovinu izložbe čine radovi i artefakti (časopisi, crteži i fotografije) iz perioda avangardnih pokreta u kojima je učestvovao, ali i njegovi samostalni radovi – crteži, akvareli i grafike. Centralni, kao i prateći segment postavke, koju čine originalna izdanja i različita dokumentarna građa, predstavljaju delove privatnih kolekcija, koje će po prvi put biti prikazane našoj kulturnoj javnosti. Tekstove za katalog napisali su eminentni stručnjaci iz oblasti koje zaokružuje Petrovićevo stvaralaštvo - Milanka Todić, Gojko Tešić i Miško Šuvaković.
Rastko Petrović, najznačajniji srpski avangardista, nije tvorac nijednog izma, ali se u kritičkoj dekonstrukciji njegovog dela otkriva da je on i ekspresionista, i dadaista, i hipnista, i nadrealista, i neoromantičar, i sumatraista, i kosmičar i intuitivista itd. Možda bi se, uslovno, moglo reći da je Rastko Petrović tvorac avangardnog sintetizma u srpskoj književnosti. Leksikografski sažeto Rastko Petrović je pesnik, pripovedač, romansijer, esejista, putopisac, prevodilac i kritičar (književni, likovni, pozorišni, filmski) koji je svoj veoma obimani poetički razuđen stvaralački projekat realizovao mahom između 1920.i 1930. g.
Gojko Tešić, istoričar književnosti (iz predgovora kataloga)
Rastko Petrović je, kao i drugi usamljeni putnici posleratne generacije, recimo Hemingvej, nastojao da dokumentuje i fiksira ne toliko nove predele i nepoznate običaje, koliko novo iskustvo kretanja i ko-prisustva. Uostalom, sam je najbolje objasnio zašto je snimao, a zatim, tako dugo i čuvao svoje fotografije iz Afrike : "Bez pretenzija, bez ambicija, jedino da bih sačuvao svoju viziju o svetu večitog detinjstva." Njegova romantičarska emotivnost bila je fiksirana u vizuelni suvenir koji je subjektivnu viziju o primitivnom čoveku mogao zaštititi od svake promene. Drugim rečima, fotografija je za Petrovića imala jednu važnu dokumentarnu sposobnost – ona je mogla kao i film, da učini neku izlovanu pojavu "univerzalnom, dajući joj mogućnost da živi simultano svuda i zauvek, kao neku treću dimenziju koja je vezuje za beskraj i večnost"
Milanka Todić, istoričar umetnosti ( iz predgovora kataloga)
Rastko Petrović (1898-1949) pravi je primer modernističkog egzistencijalnog nomada. Kod njega koncept "beskućništva" postaje bitan i odlučujući u umetničkom smislu, u književnom smislu, u egzistencijalnom smislu, u rodnom smislu, u freligijskom smislu, u smilsu bivanja među ljudima itd.
Rastko Petrović je realizovao niz fotografija i crteža iz Afrike (1929). Suočio je pogled gledaoca sa egzotičnim telom drugog i fantazijama i fantazmima upućenim svetovima izvan evropskog horizonta prisutnosti. On je tu istovremeno začuđeni etnolog i buržoaski evropski voajer koji obećava narativ o uživanju pogleda u/na telu i za telo. Njegove fotografije i crteži prikazuju, često, centrirana naga tela muškaraca crne boje kože, ali tu su i tela žena, dece, slučajnih turista.
Miško Šuvaković, teoretčar umetnosti ( iz predgovora kataloga)
Datum objavljivanja: 13.04.2009.