Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Ranko Pecikozić u DKSG -u

Ranko Pecikozić otvara izložbu u četvrtak, 15. januara u 19. časova u Galeriji Doma kulture Studentski grad. Na izložbi će biti postavljena instalacija pod nazivom "Glupani su oni koji za moj rad kažu da je apstraktan".

 


Instalacija Ranka Pecikozića Glupani su oni koji za moj rad kažu da je apstraktan se zajedno sa izložbenim prostorom Galerije DKSG integriše u ambijentalnu celinu i predstavlja svojevrsni omaž umetniku Konstantinu Brankusiju. Brankusijeva skulptura "Beskonačna kolona" iz 1938. godine i mnogostruki fantazmi koji su se o njoj kroz vreme stvarali, stožer su oko koga nastaje instalacija Ranka Pecikozića ukazujući na stalne promene u interpretaciji umetničkih radova.


Ranko Pecikozić je diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih  umetnosti u Beogradu u klasi prof Čedomira Vasića. Izagao je na brojinim izložbama u zemlji i inostratstvu.


"Beskonacna kolon", Brankusijeva skulptura, urađena 1938 god. posvećena je rumunskim borcima koji su stradali u prvom svetskom ratu boreći se protiv nemaca. Tokom 50ih godina prošlog veka taj rad je od strane komunističkih vlasti u Rumuniji tretiran kao preterano buržoaski zbog čega je bio predviđen za rušenje. Rušenje, na sreću, nikada nije sprovedeno u delo. Priča stanovnika mesta Tirgu Jiu u Rumuniji gde je skulptura postavljena, a do koje sam došao istražujući ovaj projekat, objašnjava da rušenje Beskonačne kolone zapravo nije bilo moguće izvesti zato što ona nastavlja da se prostire ispod površine zemlje isto onoliko koliko se proteže i iznad nje ( 29,33 m ).

Ovaj naivni fantazam poslužio je kao osnova za odabir Galerije Doma kulture Studentski grad koja se svojom donjom polovinom nalazi ispod, a gornjom iznad nivoa zemlje. Centralni deo instalacije čine dva metalna segmenta preuzeta iz Brankusijeve Beskonacne kolone i  postavljena na sredini galerije. Njihov međusobni spoj nalazi se tačno na polovini visine galerije tako da je, kao i u potonjoj priči, gornji segment iznad, a donji ispod nivoa zemlje. Oko metalnih segmenata Beskonačne kolone, na podu i stropu, postavljaju se dva istovetna ogledala kružnog oblika okrenuta jedno prema drugom. Međusobna refleksija u ogledalima čini da dva segmenta Beskonačne kolone izgledaju vizuelno zaista beskonačni. Tekstualni deo instalacije je Brankusijev komentar kao odgovor na kritiku o

preteranoj apstraktnosti njegovih radova: " Glupani su oni koji za moj rad kažu da je apstraktan. Ono za šta oni kažu da je apstraktno je zapravo najrealističnije, jer nije spoljašnja forma ono što je realno već ideja, suština stvari." Ovaj citat je ispisan na zidovima galerije tako da se čita sa desna na levo čime se galerijski prostor simbolično pretvara u unutrašnju formu i integralni deo rada. "


Ranko Pecikozić


 

Datum objavljivanja: 12.01.2009.