Pretraga

"U radovima nastajalim od 2005. do danas, različite formacije točka, rotirajućih mašina, krila ili tela letelice su novostvorena skulptorska tela od aluminijuma i gume, čija unutrašnjost integriše sukcesivne planove stakla i digitalne fotografije. Poput preparatornih maketa naučno-tehnoloških laboratorija, ova tela demonstriraju inicijalnu energiju lêta i zamaha. Hipotetički pogon koji ih pokreće je ova unutrašnjost koja, kao u superponiranim planovima filmske montaže, anticipira protok društvenih radnji organske zajednice u stalnom pokretu. U odsustvu konkretnih aktera u «kadru», inicijalni pokret održava sistem fantomskim pulsiranjem pneumatike motorističkih amortizera ili rotirajućih kancelarijskih stolica. Svaki pokušaj emancipacije pokreta vraća se metrici imaginarnog mehanicističkog ekvilibrijuma, definisanog nekom eksternom satnicom, koji bi sistem uvek vratio na mesto i njegove fiksne pozicije.

Nevena Popović samo se posredno bavi vezom doživljaja zajednice u Fukoovskoj panoptičkoj uslovljenosti njenog nadgledanog prostora i ograničene individualne akcije. U umetničkoj interpretaciji, novostvoreni transparentni kavezi i male pozorišne kulise, fokusirani na anticipaciju namere ili želja njenih aktera, u uslovima njihovog dodatnog parcelisanja i beskrajnog perspektivnog uslojavanja, definišu mesta neprestanog vremenskog odlaganja ili autosankcionisanja same akcije. Eksces vremena, definisan ovom eksternom satnicom i događajima koji nas preplavljuju, osujećuju davanje smisla bliskoj prošlosti i imobilišu sve naše buduće akcije."