Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Prezentacija projekta

Prezentaciju je odrzao Vedran Vučic, promoter otvorenog pristupa za Srbiju i Dragana Jevtić, predsednik upravnog odbora LICEJ-a, u Muzeju savremene umetnosti novembra 2007. godine.

 


Razvoj moderne tehnologije i kompjutera je doveo do značajnog unapređenja skladištenja  raznih vrsta podataka.  Naučne, univerzitetske, kulturne i druge institucije su veliki broj svojih podataka pretvorili u digitalni oblik.  Veliki broj knjiga, časopisa i drugih vrsta dokumenata su u digtalnom obliku koji omogućava mnogo lakšu distribuciju i kopiranje kako i upotrebu u  raznim oblicima.  Krajem devedesetih godina raste broj naučnika koji smatraju da nove tehnelogije trebaju da služe kao akceleratori razmene informacija i znanja i da naučnici čiji rad je finansiran od javnih budžetskih sredstava treba da svoje radove učine dostupnim javnosti koja je takvo istraživanje finansirala.  Dodatno širenje takvih tendencija je ubrzano pokušajima izdavača da izrazito restriktivno deluju na autorska prava i da omoguće distribuciju isključivo u komercijalnim restriktivnim uslovima.  


Krajem devedesetih godina se osnivaju fondacije za elektronske biblioteke koje stimulišu razmenu knjiga i naučnih  radova kao što je fondacija Electronic Information for Libraries.  Fondacije, biblioteke i naučnici pokreću inicijative i održavaju nekoliko međunarodnih konferencija sa ciljem da se definiše platforma saradnje biblioteka imajući u vidu da Internet postaje globalna biblioteka.  Budimpeštanska deklaracija, Berlinska deklaracija i niz drugih dokumenata definišu biblioteke otvorenog pristupa po kriterijumima da su knjige ili naučni tekstovi kao i drugi audio i video materijal u celosti potpuno slobodni za korišćenje, distribuciju sa eventualnim ograničenjima samo za komercijalno korišćenje.  Ovakvim pospešivanjem distribucije bibliotečkog fonda omogućeno je da znanje bude dostupno svima, da su naučnici više čitani i citirani  i da je komunikacija između naučnika postala intenzivnija. 


Smatramo da ove okolnosti treba iskoristiti kako bi se i kod nas popularizovao ovaj  pristup i pospešila distribucija znanja u specijalnim bibliotekama radi unapređenja naučnog rada, pristupa literaturi, razmeni znanja i omogućavanja korisnicima bolju uslugu. Razni arhivi masovno započinju digitalizaciju svoje arhivske građe i stavljaju je slobodno na uvid putem Interneta. Arhivska građa vezana za istorijske dokumente, geografske karte, zakone, stara izdanja, arhivski filmovi, fotografije se redovno postavljaju u repozitorijume namenjene za skladištenje arhivske građe. Sa druge strane, muzeji, institucije i časopisi vezani za kulturu često kreiraju popularne filmove, animnacije, foto dokumentaciju, stručnu literaturu i druge dokumente sa namerom da se popularizuje kultura i umetnost za najšire slojeve publike.


 

Datum objavljivanja: 17.04.2008.