Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Predrag Milićević Barbarien: Od sumraka do svitanja

Izložba„Od sumraka do svitanja 22“ umetnika Predraga Milićevića Barbariena biće otvorenau petak 2. septembra sa početkom u 20 sati u izložbenom prostoru KvArt BW,na drugom spratu TC Galerija.





Izložba reprezentativnih ostvarenja Predraga Milićevića Barbariena obuhvata period od1992. do 2013. godine. Naziv izložbe je i naziv njegovog poznatog umetničkogdela, tema kojoj se često vraćao, refresh jedinstvenog opusa. Sa svojominfantilnom voljom za moći nad okolinom, svojom znatiželjom, koja je uveknanovo poimala svet, Barbarien se, slikajući, oslobađao osećaja inferiornosti.Svoje agonije pretvarao je u divlji kolorit i intenzivne kompozicijske zapleteu snažnom zamahu širokih poteza. Njegova originalna, ekspresivna delapredstavljaju obris duše u kandžama životnog apsurda, samoterapiju u slikarskomčinu, koja je transformisana u osobenu estetiku.



PredragMilićević (1963-2013) je prve slike naslikao na tapetama zidova svoga stana,krajem 80-ih, potpisavši se spontano pseudonimom Barbarien. Bavio se poezijom ifotografijom. Počeo je da slika 1992, a član ULUS-a sa statusom slobodnog umetnikapostaje 1994. godine. Izlagao je samostalno i grupno na preko dve stotineizložbi, na kojima je dobijao mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji iinostranstvu. Dobitnik je dva Posebna priznanja za izložena dela na 11. i 12.bijenalu naivne i marginalne umetnosti, a na 13. bijenalu, 2007. godine dobijaVeliku nagradu.



Izložbu“Od sumraka do svitanja 22” organizuju Galerija ŠTAB i umetnička inicijativaKvART BW. Izložba će biti otvorena do 20. septembra 2022. godine, a radon vremegalerije KvART BW je svakog dana od 11 do 19 sati. Ulaz na izložbu je slobodan.


 




"Izraz „varvarin“ je relativan, nije uslovljen stvarnim kvalitetima čoveka, već činjenicom da se nalazi u okruženju, koje ga ne razume.

Traganje za ogoljenom istinom sopstvene kreativnosti, koja nije ponizna pred dominantnim kulturnim idealima, predstavlja veliki izazov. Instiktivno hodočašće nepoznatim enterijerima sopstvenih potencijala značilo je za Barbariena sunovrat u divlju, kreativnu čulnost. Svojim intrigantnim vizijama, nadvladavao je razočarenja i neuspehe kojim je svakodnevno bio šiban, pretvarajući nedostatak „društvenog“ života u umetničku blistavost.

Devedesetih je shvatio da u umetnosti „još uvek nije sve rečeno“ i počeo da slika. Prve slike koje je s početka devedesetih naslikao, pokazuju njegov buntovnički duh. Od sumraka do svitanja (2003) harmoniju je nalazio u disharmoniji, a balans u disbalansu. Od trivijalnog do uzvišenog, od gole istine do gole laži, bez tabua, sa svega nekoliko zamaha, svojom infantilnom voljom za moći nad okolinom i svojom znatiželjom, koja je uvek iznova poimala svet (Barbarien spašava planetu, 2003), oslobađao se osećaja inferiornosti, stvarajući evaziju neočekivanih umetničkih istina. U ovom hrabrom iskušavanju sopstvenosti, bez kontrole razuma oslobađala se i njegova podsvest i postajala vremenom – osnovno nadahnuće. Dnevna događanja iz spoljašnjeg sveta, pretvarao bi na slici u jedinstvene parodije, ponekad sa primesama neskrivenog cinizma, stvarajući osobene, usko subjektivne simbole. Rugajući se ljudskoj taštini i ograničenosti, tendenciozno je davao bizarne i duhovite nazive svojim delima, aludirajući na njihov antiliterarni duh. Sažimajući antropomorfne i zomorfne figure, umetnik otkriva odanost mitu o životinjama kao praroditeljima: verovanju da između ljudi i životinja postoji iskonska veza, otuda i predstave preobražaja jednih u druge (Legenda o kućnom pragu, 2003, Sirena, 1993, Bitanga i princeza, 2013). Predstava vuka u njegovim delima obično nosi autobiografski karakter (Besi, 2003, Od sumraka do svitanja 1-3, 2003, Gluvo doba, 2005, Zlidža, 2010, Zabranjena ljubav, 2013). U svom opusu Barbarien ima više tematskih celina iako nije slikao po ciklusima. Oni su nastali sasvim sponatno, hronološki i tematski su se nametnuli kao celine: Šamar građanskom ukusu, Zapisi iz sanatorijuma Gabersi haus, Bili jednom jedni Srbi, Od sumraka do svitanja, Tvorza dejs, Mostarina.

Forma njegovih dela je dinamična i ekspresivna, kolorit autohton, a sama figura - stožer unutar slojevitog konteksta, kojom istražuje, gradi, razgrađuje na razne načine: izdužuje, nadograđuje, rastavlja i sastavlja. Dominantna je uloga boje, kao simbola umetnikovog afektivnog odnosa, njegov moćni argument kojim definiše nepatvoreno. Ona je sirova, u punom svom intenzitetu, vidljivog duktusa, nekontrolisane energije.

Osećaj blizine lične apokalipse, vremenom je unosio u njegova dela atmosferu začaranog kruga, u kojem osećanje erotskog postaje subjektivni korelat osećanja apokaliptičkog. U većini slučajeva aktovi su direktan ili indirektan povod za evaziju motiva (Akt obične komšinice u neobičnom položaju posle koga je pala u nesvest, 1992, Jahačica, 2005, Isterivanje đavola, 2006, Poseta, 2013). Upravo to erotsko i apokaliptično napajaju jedno drugo razmenjujući energije. Nekoliko slika sa motivom raspeća naslikaće kao simbol sopstvene ranjivosti (Raspeće, 1992). Raspeće je međutim i raskršće, nada i neizvesnost istovremeno, manifestacija njegove životne klaustrofobije naročito izražene u delima nastalim tokom poslednje godine života (Strah 2013)."

Nina Krstić, istoričaka umetnosti i likovni kritičar


 


 

Datum objavljivanja: 29.08.2022.