Pretraga

Simona Čupić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu podstaknuta razmišljanjima Mrđana Bajića — „zamislite, da sve skulpture koje je čovečanstvo proizvelo i danas postoje (…) Ne bismo imali kuda da se krećemo od skulptorskih lejera” — govoriće o spomenicima koji su pali i onima koji padaju, o podizanju, baš kao i uklanjanju spomenika, kao intervenciji u javnom prostoru iza koje stoji ista poruka — ovo (ne) cenimo, o kontekstu u kome spomenici nastaju i nestaju, poručiocima, namenama i namerama. Šta je zajedničko Staljinu i kraljici Viktoriji ili revoluciji naroda Slavonije i američkom građanskom ratu? Zašto spomenici navodno sećaju na prošlost a zapravo uvek govore u prezentu? I zašto nam je sve to uopšte važno.



Simona Čupić je redovna profesorka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Njeno polje istraživanja obuhvata američku i evropsku modernu umetnost i popularnu kulturu sa težištem na periodima između dva svetska rata i pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Tokom 2022. godine kao stipendistkinja Fulbrajt programa istraživala je odnos prema spomeničkom nasleđu u SAD u okviru projekta „Javni prostori: politika, kultura i umetnost”.