Pretraga

(Re)konstrukcija Bahove glave.

Prevođenje muzike, izložba crteža i jedne slike.





U članku ,,Da li su navodni ostaci Johana Sebastijana Baha autentični“. Richard H. C. Zegers, Mario Maas, A(Ton) G. Koopman i George J. R. Maat iznose izvesne sumnje po pitanju  autentičnosti skeleta. 

 Sažetak:

Navodni ostaci su ekshumirani 1894. sa groblja u Lajpcigu ali njihova autentičnost nije utvrđena.

1895, anatom Wilhelm His je zaključio na osnovu ispitivanja skeleta i rekonstrukcije lica da je najverovatnije pripadao Bahu.

 1949, hirurg Wolfgang Rosenthal je primetio hrskavičave egzostoze na skeletu i uporedio ih sa rendgenskim snimcima 11 živih orguljaša. Dao je dijagnozu i tumačenje da je na osnovu ovih dokaza reč o Bahovim kostima.

  Grupa naučnika, koja je pomenuta u uvodnom delu teksta, sumnja u autentičnost. Prvi razlog je  taj što su podaci o lokaciji Bahovog groba nedovoljno poznati a drugi, što je Hisov metod, kojim je rekonstruisano lice, kontroverzan.

 NJihova studija rendgenskih snimaka karlice 12 živih orguljaša se pokazala kao negativna u odnosu na dokaze o dijagnozi koju je Wolfgang Rosenthal  dao.

 Oni su verovali da bi se DNK analizom skeleta mogla sigurnije utvrditi autentičnost skeleta ali da takvu proceduru crkvene vlastu nisu odobrile.

Johan Sebastijan Bah je sahranjen na anonimnom groblju i Lajpcigu čija je lokacija nesigurna. Navodni skelet je ekshumiran sa groblja St. Johanniskirche u Lajpcigu 1894. i  ponovo sahranjen 55 godina kasnije u St. Thomaskirche, gde se i dan danas nalazi.

Iako je Wilhelm His rekonstruisao lice sa neverovatnim predviđanjem, ostavio je prostora da se neke buduće generacije bave ovim problemom.



(Are the alleged remains of Johan Sebastian Bach authentic? A critical assesment of the remains analysis. Richard H. C. Zeger, Mario Mass, A(Ton) G Koopman and George J. R. Matt. MJA, Volume 190, Number 4, 16 February 2009, 213-216)



ZAKLJUČAK KOMISIJE SA PREDLOGOM MENTORA



U svom doktorskom umetničkom projektu Mogućnosti likovnog iščitavanja kičmenog stuba, Petar Đorđević najavljuje anatomsku informaciju kao polazišnu tačku potpuno originalnog umetničko teorijskog istraživanja. Anatomsku informaciju Đorđević vidi pre svega kao složeni sistem ulančenih osobenosti i specifičnosti kostiju, koje su za njega razlozi za oblik. Zatim u centar svog interesovanja postavlja centralnu simetralu tela, označavajući je kao anatomsku celinu glava, vrat, kičma. Rad najavljuje složen pristup u oblikovanju teksta, korišćenjem različitih anatomskih atlasa i teorija o ljudskoj proporciji i komparativnih analiza izabranih dela iz istorije umetnosti i sopstvenih crteža. Terminom iščitavanje u samom naslovu rada, naglašava se preciznost pojma u stručno naučnom kontekstu, i povećan stepen aktivnosti, u semiotičkom kontekstu. Rad započinje uvodnim poglavljem Bahova glava i struktuiran je u šest poglavlja: 1. Kost kao organ. Pogled ka unutra, razlozi za oblik; 2. proporcije kostiju i njihova povezanost u okviru skeletno mišićnog sistema. Traktat o obliku; 3. Glava kao dio kičmenog stuba. Epicentar pažnje; 4. Prostor vrata. Predeo artikulacije glasova i pokreta; 5. grudni koš i pršljenovi. Oklop čoveka i mašine 6. Karlica. Portret karlice. Svako od njih označeno je naslovom i podnaslovom, što ukazuje na širinu teorijskog diskursa. Ovako najavljen i obrazložen, rad Petra Đorđevića predstavlja jedno od nedostajućih istraživačkih poduhvata, značajnih pre svega za FLU, a potom i za širu akademsku zajednicu.



dr. um. Dragana Stanaćev Puača van. prof. FLU



Tekst predstavlja uvod u izložbu.