Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Ostavka Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu

Upravni odbor Narodnog muzeja u Beogradu podneo je danas neopozivu ostavku Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture Republike Srbije.

 


"Dužni smo da obavestimo Vladu Republike Srbije, Ministarstvo kulture i javnost da podnosimo ostavke na članstvo u Upravnom odboru Narodnog muzeja u Beogradu.


Kao članovi Upravnog odbora proteklih godina bili smo u prilici da strateški usmeravamo delatnost Narodnog muzeja kao i da, gotovo svakodnevno, pratimo rad svih službi u Muzeju na ostvarivanju planiranih, često veoma obimnih, složenih i ambicioznih programa. Takođe smo se, po prirodi svoje pozicije, trudili da delujemo kao spona između direktora, uprave i službi Narodnog muzeja i Ministarstva kulture - nadležnog ministarstva Vlade Republike Srbije - koja nas je i imenovala za članove Upravnog odbora.


Kao što je javnosti poznato, stalna postavka Narodnog Muzeja je već godinama zatvorena pošto su uslovi u Muzeju izuzetno loši za čuvanje i izlaganje najvećeg kulturnog blaga ove zemlje. Zbog toga se još 2002. godine pristupilo opsežnim planovima za temeljnu rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju Narodnog muzeja, koje je u svim planiranim fazama podržala Vlada Republike Srbije. Vlada je 2006. godine usvojila i detaljan program rekonstrukcije Narodnog muzeja. Svi planovi, od najopštijih strateških, preko finansijskih i arhitektonskih, pa do najsitnijih tehničkih projekata, odobreni su od nadležnih republičkih organa i službi, uključujući i Vladu Republike Srbije, Ministarstvo kulture, Visoki odbor za rekonstrukciju Narodnog muzeja (čiji je predsednik po funkciji ministar kulture), Upravni odbor Narodnog muzeja, pa sve do posebnih stručnih, bezbednosnih  i tehničkih komisija.


Za sve to vreme Muzej nije prestao da radi.  Naprotiv, rad se odvijao na dva paralelna koloseka. Muzej je nastavio svoju izlagačku delatnost i za poslednjih pet godina održano je više od 120 izložbi,  20 veoma prestižnih i izvanredno posećenih u inostranstvu. Nastavljena je muzeološka, naučno istraživačka i izdavačka delatnost, objavljen je veći broj monografija, kataloga i zbornika i sprovedeno mnoštvo pedagoških i kulturnih programa. S druge strane, istovremeno se radilo na pripremi rekonstrukcije, na pakovanju i preseljenju zbirki, biblioteke, kao i zaposlenih u muzeju. Direktor, uprava i zaposleni u Narodnom muzeju u Beogradu, marljivo su, pod veoma teškim uslovima, ispunjavali sve ove zadatke, prema planovima i dinamici koja je bila dogovorena sa Ministarstvom kulture, Visokim odborom za rekonstrukciju i Upravnim odborom. Preko 400.000 muzejskih predmeta zapakovano je po najvišim muzeološkim standardima i spremljeno za selidbu (jedan deo je i preseljen u trezore Narodne banke), kako bi se moglo pristupiti narednoj, dogovorenoj, fazi rekonstrukcije - građevinskim radovima. U tom trenutku se stalo.


Od polovine 2007. godine Ministarstvo kulture, nadležno za davanje saglasnosti i dozvola kojima bi se nastavio započet proces, zaustavilo je već dogovorenu dinamiku radova na rekonstrukciji Muzeja. Ovaj zastoj pretvorio se u potpunu paralizu polovinom 2008. od kada je članovima Upravnog odbora postalo nemoguće da uspostave bilo kakav dijalog s Ministarstvom kulture. Na pisma Upravnog odbora, telefonske pozive, apele preko medija, čak i na lična prijateljska posredovanja, zvaničnici Ministarstva uglavnom nisu odgovarali. Oni retki, iznuđeni odgovori čelnika Ministarstva sadržavali su spektar logički nekoherentnih stavova od „prijateljskih saveta“ da Muzej nikako ne treba da svoje probleme iznosi u javnost, pa do sasvim paušalnih, neosnovanih, neargumentovanih , čak i arogantnih optužbi u javnim glasilima.


Zbog ovako neozbiljnog i neprofesionalnog stava Ministarstva kulture i njegovih čelnika, Narodni muzej se našao u bezizlaznoj situaciji. I to ne samo uprava Narodnog muzeja, zaposleni u Muzeju i Upravni odbor, već – što je mnogo važnije – čitavo kulturno blago koje se čuva u Muzeju: svih onih 400.000 artefakata, od skulptura sa Lepenskog Vira do slika Gogena, Pikasa, Nedežde Petrović i drugih. To blago je zapakovano za preseljenje i tako stoji u neuslovnoj zgradi već više od godinu dana što, sasvim izvesno, može izazvati njegovo oštećenje pa dovesti i do ozbiljnijih posledica. Šta raditi: pustiti da zapakovani predmeti propadaju u uslovima koji nisu primereni čuvanju artefakata, ili ih izvaditi iz kutija i vratiti u trošne vitrine, a slike okačiti na  zidove sa kojih je opao malter i iz kojih ispadaju radijatori? U oba slučaja, nacionalno blago se trenutno čuva u zgradi gde se temperaturne razlike kreću i do 30 stepeni i gde je postalo nemoguće uspostaviti neophodne mikroklimatske i bezbednosne uslove. Zbog toga je, da podsetimo, i započet čitav Projekat rekonstrukcije Muzeja. Ili učiniti nešto treće? Možda preseliti artefakte u namenski izgrađen depo? Šta god da je rešenje, za njega je neophodna dozvola Ministarstva kulture. A Ministarstvo ćuti, ne daje odgovore na ova pitanja, niti nudi bilo kakvo rešenje.


Nazad se ne može, a napred se nema kuda, uglavnom zato što je upravo samo Ministarstvo kulture blokiralo put svojom neobjašnjivom opstrukcijom rekonstrukcije Narodnog muzeja.  Doduše nedavno je stigao jedan rečit, mada posredan odgovor Ministarstva kulture. Za rekonstrukciju Narodnog muzeja u narednoj godini odobreno je 6.513.316. dinara. Valja podsetiti da je s opstrukcijom rekonstrukcije Ministarstvo kulture započelo mnogo pre svetske ekonomske krize, koja je sada, očigledno, svima postala univerzalno opravdanje.


S obzirom da smo mi, kao članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja, iscrpli sve mogućnosti da utičemo na Ministarstvo kulture da omogući rekonstrukciju Muzeja, ili barem čuvanje kulturnog blaga u prihvatljivim uslovima, prinuđeni smo da podnesemo neopozive ostavke. Niti možemo, niti smemo, niti želimo da budemo saučesnici u uništavanju Narodnog muzeja i najvećeg kulturnog blaga naše zemlje. Iskreno se nadamo da će Ministarstvo kulture pronaći načina da, s nekim drugim Upravnim odborom, pronađe rešenje, prevaziđe nastale probleme i da omogući da Srbija jednog dana dobije Narodni muzej kakav zaslužuje.  "




prof. dr Marica Šuput predsednik


inž. arh. Dragomir Acović


Tatjana Bošnjak, muzejski savetnik


prof. dr Aleksandar Palavestra


dr Mila Popović-Živančević


 


Portfolio Narodni muzej u Beogradu

Datum objavljivanja: 16.03.2009.