Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Zoran Todorović
Mileta Prodanović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Ordenje - Snežane Veljković
U Maloj galeriji ULUPUDS-a, Uzun Mirkova 12, u utorak 23. septembra 2008. godine u 19 sati otvara se izložba Snežane Veljković. Izložba če trajati do 14. oktobra 2008. godine. Snežana Veljković izlaže seriju različitog ordenja iskorišćenog na originalan način, kao deo asamblaža.
" Držeći se koncepta zajedničkog projekta koji je nagrađen, na Praškom Kvadrijenalu, ove godine, shvatila sam dolaskom u Beograd da ne bih volela da se ta priča završi samo na tome da je to nagrađen rad. Posšo je malo verovatno da će kostimi zaista zaigrati u pravom ambijentu i imati pravu ulogu koju pozorišni kostim inače ima , došla sam na ideju da ga iskoristim kao dalju inspiraciju za rad i razvijanje te priče o stvaranju anarhije, u jednom na izgled bezazlenom ambijentu i vremenu.
Evo zapravo o čemu se radi u konceptu našeg viđenja Aristofanovog dela “ptice”.
Priča se zasniva o stvaranju imaginarnog utvrđenja sazdanog od improvizovanih kulisa, koje su smesšene u prostoru, ni na nebu ni na zemlji, tačnije negde između zemlje i neba.
U tom prostoru su slobodno živele ptice, to su inače jedina bića koja zaista postoje, jedina stvarna bića, jer ono što dalje sledi je moglo da se desi, a možda i nije.
Shvativši da su one jedina slobodna bića i da ne bi bilo dobro da ih neko porobi, počinju da grade utvrđenje braneći se sa svih strana neba i sa svih strana zemlje, tako da sebe nesvesno zatvaraju u kavez i postaju zarobljenici prepušteni sami sebi.
Unutar kaveza ubrzo počinju da se uspostavljaju hijerarhiski odnosi, s neminovnim rangiranjem prema apurdnim zaslugama, dodelom odlikovanja, raznoraznih ordenja gde svako dobija pravo vlasti i upravljanja, s tragičnim posledicama. Prostor kaveza se ispunjuje nagomilanim stvarima, a načelo logike prelazi u načelo ne-logike, apsurda. Gubljenjem lične slobode i indetiteta, dospevaju do šizofrenog stanja, rastrzani između svoje prirode I svog naznačenja da budu slobodni građani neba, nasuprot nametnutim dužnostima generala i vojskovođa, one skončavaju u ludačkim košuljama.
Ordenje koja sam pravila su napravljena od papira sa umetnutim delovima raznog materijala (plastika, metala, stakla..), su dokaz , o ne vrednosti ili pak vrednosti?
Poroznost i upotrebljivost papira kao materijala govori dosta. Papir je dobar za crtanje, gužvanje, gađanje, slikanje, kaširanje, brisanje, pisanje, ponekad za uramljivanje…
Ova ordenja su dokaz ljudske iluzije za dokazivanjem sopstvene sposobnosti.
One jesu, papirne, plastične, metalne i nisu skupe, ali stvaraju… Bogove i one koji misle da to jesu."
Snežana Veljković
"Simulakrum nije degradirana kopija. On je uporište pozitivne snage koja osporava postojanje orginala i kopije, modela i reprodukcije. U simulakrumu su internalizovana najmanje dva diverzantna niza, pri čemu se nijedan od njih ne moze označiti ni kao orginal ni kao kopija… Više ne postoji bilo kakva privilegovana tačka gledišta, izuzev one koja pripada objektu zajedničkom za sve tačke gledišta. Ne postoji moguća hijerarhija, nema drugog ili trećeg…Isto i slično više nemaju esenciju, izuzev kao ono što je simulirano, odnosno ono što izražava funkcionisanje simulakruma."
Michael Camille
Snežana Veljković je diplomirala na fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2007 na odseku kostima, atelje scenski kostim, u klasi profesora Ljiljane Petrovic .Izlagala u okviru grupnih izložbi u Beogradu, dobila nagradu na izložbi minijatura , galerija Singidunum 2006. Imala smostalnu izložbu u Goethe institut-u u Beogradu, kostim i skice za delo Opera za tri groša, Bertold Brecht. Bila učesnik na Praškom kvadrijanalu PQ07, dobila UNESCO nagradu za inovativnost u scenskom dizajnu. Radi kao kostimograf na raznim projektima.
Datum objavljivanja: 20.09.2008.