Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Opredmećene senke Koste Bogdanovića

U petak, 27. februara u 19 sati u prostoru URBAN DISTRICT 16_11, Kosovska 21a, Novi Sad, biće otvorena samostalna izložba Koste Bogdanovića, pod nazivom "Opredmećene senke". Izložbu otvara istoričarka umetnosti iz Beograda Ljiljana Slijepčević.

 


OPREDMEĆENE SENKE


Skulptor Kosta Bogdanović, poznavanjem osobina materijala i njegove podatnosti za određene (manipulativne) intervencije, razvija svoj plastički program u savršenom saglasju sa fizičkim osobinama tog materijala. U Zenici, višetonsku masu čelika oblikovao je, "prelamao" i modelovao, rukovodeći hidrauličnom presom od pola miliona tona. U Pančevu (fabrika Petrohemija), plastčcni (PVC) materijal za vodovodne i kanalizacione cevi, strukturirao je specijalno odabranim alatkama i plavo - zlatnim obojenjima, čime je depresivno zagasito - monotonu materiju transformisao u plemenite vibrantne površi. U fabrici stakla, dijamantskom iglom pravio je geometrizovane crteže na običnom građevinki standardizovanom prozorskom staklu koje je promišljenim naslojavanjem dočaralo dubinu poetizovanog prostora poput kristala... To je umetnikova veština "emancipacije odbačenog", kako je jedan kritičar opisao Bogdanovićevu praksu korišćenja, preobražavanja i oplemenjivanja materijala vec korišćenog u praktične svrhe.




Težnja Koste Bogdanovića za dočaravanjem meta-fizičkih fenomena odraz su ili odgovor na sopstvene stavove u kojima je Uzvišeno jedna od osnovnih kategorija vizuelne umetnosti. Ovaj pojam zauzima značajno mesto u vizuelnoj kulturi u širem smislu kojom se on bavi i koja je, njegovim višedecenijskim izučavanjem, podignuta na nivo teorije. Prateći njegove načine realizacije te komponente, po ciklusima ili poetskim krugovima - od reljefa u drvetu pod nazivom Vizanteme, preko Poliperspektiva, takođe u drvetu i na staklu, do Odpredmećenih senki na ofset folijama, možemo uočiti sve viši i viši stepen "dematerijalizacije" i poetizacije tog fenomena. Od savršeno estetizovane likovne sublimacije vizantijske baštine do apstraktnijih izraza, ređanja i preklapanja geometrijskih planova, koji nose sećanje na otmenost, dostojanstvo i multirefleksivnost te iste kulture, do nivoa čiste transcendencije Opredmećenih senki. Ove Senke slute onaj nikad dosegnuti utopijski prostor koji je cilj bezbrojnih religijskih i poetskih sadržaja.Isti kontekst ima građenje kompozicija po vertikali u kojima Vertikala kao duhovna kategorija (filozofska, etička, religijska) sugeriše tendenciju Uzdizanja...




Postupkom pravolinijskog urezivanja (uz pomoć lenjira) sa obe strane ofset folije, po sistemu pozitiv - negativ, umetnik gradi jedan meta - geometrijski sistem u veoma plitkom reljefu. Mnoštvo geometrizovanih varijanti čine jednu apstraktnu odnosno mističnu arhitektoniku koja, u formalnom smislu, sugeriše urbani ambijent savremenog a još više budućeg doba. U poetskom smislu, to je kosmički i kosmogonijski prostor - procišćen od svega konkretnog i materijalnog. Nastao je Virtuelni prostor koji je različito odnosno promenljivo saglediv, u zavisnosti od osvetljenosti i ugla posmatranja. "Neuhvatljivi" oblici koji se pojavljuju i gube... Prizori satkani od suptilnih Senki koje je umetnik prizvao koristeći svojstva aluminijuma i prohroma u sastavu ofset folije.

Kao što, po mišljenju Koste Bogdanovića, "lik sveca nije njegov portret već ono sto treba da simbolizuje", tako i krajnja svrha i efekat ovih radova jeste Sakralnost koju sadrže unutar sebe... Fenomen "neuhvatljivosti", u svojoj suštini nosi duboku vezu sa sadržajem ciklusa Vizanteme. Tako se ideja sakralnosti, u najširem smislu, manifestuje kroz odnose svetla i senke a realizuje u zavisnosti od "govora materijala" (drvo, bronza, staklo, folija i dr.) koje umetnik poznaje i koristi do perfekcije.

U eventualnom pokušaju kritičkog situiranja ove umetnosti u okviru savremenih izraza, očito je formalno uvažavanje iskustava Moderne, čak nastavljanje na ta iskustva. Ili je to "Moderna posle Moderne", kako su slične umetničke prakse imenovali pojedini teoretičari, čini se za ovu priliku nebitnim. Čak je, možda, i prenategnuto takvo određivanje s obzirom na njenu kompleksnost i izuzetnost u odnosu na postojeće tokove...


Februara 2009. Ljiljana Slijepčević


 


Kosta Bogdanović je rođen 1930. godine u selu Osijeku kod Sarajeva. Završio istriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Vajarstvo učio u ateljeu Sretena Stojanovića od 1958. do 1962. Član je ULUS-a od 1961. Radio u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od l967. do 1995. kao kustos, muzejski savetnik i direktor (1985-1987). U istom Muzeju osnovao je Centar za vizuelnu kulturu 1974. Svoje višedecenijsko istraživanje uobličio je u novu naučnu disciplinu Vizuelna kultura, koju je osnovao, kao novi predmet, na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu (1982-1991). Na Akademiji umetnosti u Banja Luci predavao taj predmet od 1999. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu predaje Teoriju vizuelne kulture od 1992. Objavio je više knjiga koje se odnose na ovu oblast.


 

Datum objavljivanja: 25.02.2009.