Pretraga

Rad Olge Jevrić ima posebno mjesto u panteonu posleratne evropske skulpture. Rođena u Beogradu 1922. godine Olga Jevrić je razvila svoj jedinstveni vizuelni jezik u vreme kada je, usred ideoloških ograničenja socijalističkog realizma, bilo malo prostora za lično izražavanje. Raskol Jugoslavije iz 1948. godine sa Sovjetskim Savezom označio je početak nove ere za zemlju. Okret na Zapad doveo je, između ostalog, do izložbe Henri Moore, koja je 1955. godine putovala za Beograd, Zagreb i Ljubljanu. Sledeće godine izložba Moderna umetnost u Sjedinjenim Državama: Izbor iz kolekcije MOMA NI obišla je zemlju, 1958-9. godine je održana značajna arhitektonska izložba Izgrađena u SAD-u: Posleratna arhitektura obilazi Jugoslaviju.   Iz prve polovine pedesetih godina, najstariji apstraktni radovi Olge Jevrić sastoje se od niza predloga za spomen obeležja, od kojih nijedan nikada nije realizovan na monumentalni način koji ih je zamislila. U principu, to je zato što su te skulpture, ili - kako je volela da ih zovu - "prostorne kompozicije", pripadale domenu "visokog modernizma". Apstrakcije ne-asocijativnog tipa bile su prve takve u istoriji srpske skulpture. Jevrićeva ih je tipizirala i kao odlazak 'iz naučenih šema' i kao prilika 'da budu verni sebi i da sebi dajem slobodu'. Njen rani rad je u osnovi povezan sa srednjovekovnim balkanskim Stećcima, monolitnim srednjevekovnim nadgrobnim spomenicima razbacanim oko Bosne, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, što ju je navelo  da tvrdi da svoje skulpture nije mogla napraviti nigde osim u svojoj domovini. Oni su, objašnjava ona, na osnovu „rata, neizvesnosti, pokolja nevinih ljudi, društvenih preokreta i nereda svih društvenih normi“.   Jevrićeva tvrdi da njene skulpture potiču iz „sistema konstrukcije zasnovanog na dijalektičkim strukturnim principima“. Oni predstavljaju skok od skulpture tela do prostorne apstraktne skulpture. Kroz ovaj pokret uspevaju da ujedine suprotnosti, spajajući ekspresivni, buntovni egzistencijalistički stav sa izrazito konstruktivističkim tendencijama. Iako je napravila bronzu, njen pravi materijal bio je beton pomiješan sa železnom prašinom, koja bi oksidirala da bi im se dala boja. To je bio period kada su tradicionalni materijali vajara zamenjeni industrijskim materijalima. To je bilo i vreme kada je Olgin poželjan izbor betona i gvožđa postajao sveprisutan u Jugoslaviji, najmoderniji modernistički gradovi, kao što je Novi Beograd koji se pojavio svuda. Ako su dali oblik novoj Jugoslaviji, onda su i ovi materijali podsticali nove načine pravljenja skulpture. Od sada će se „vajarstvo“ označavati kao „zgrada“, što je termin koji je Olga često koristila. Ona je primenila razne tehnike. U njenim ranim radovima početna ideja bi se našla u obliku gline, prije nego što bi bila prekrivena rastopljenim metalom, najčešće gvožđe. Kasnije bi mešala cement sa gvozdenom prašinom, jedinjenjem koje je nazvala "feroksid". Veće radove koje bi proizvela u delovima, konstruisala bi okvir od drvenih letvica prekrivenih žičanom mrežom, a celokupna prelivena „feroksidnom“ mešavinom i držala zajedno gvozdene šipke.   Olga Jevrić (1922-2014) diplomirala je na Muzičkoj akademiji u Beogradu 1946. godine, gde je studirala klavir. Godine 1948. diplomirala je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Studirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bila je članica Srpske akademije nauka i umetnosti, doprinosila je Enciklopediji likovnih umetnosti Jugoslavije i bila osnivač Rečnika vizuelne kulture. Njen rad je uključen u Jugoslovenski paviljon na Venecijanskom bijenalu 1958. godine. Sledeće godine je nastupila u Galeria Notizie, Torinu, a zatim 1961. u Drian Galleries u Londonu. Iste godine njeni radovi su uključeni u izložbu „Savremena jugoslovenska skulptura“ u Galeriji Tate, a 1970. u „Savremenu jugoslovensku skulpturu“ u galeriji Heivard. U 2014. godini, deset njenih malih radova, „Predlozi za spomenike“, prikazani su na Institutu Henri Moore u Leedsu.  

Paralelno sa našom emisijom u Handel Street Projects-u, u Galeriji Peer će biti sproveden sveobuhvatan pregled rada Olge Jevrić. To će biti prva takve vrste u Britaniji.   Projekti Handel Street zahvaljuju porodici Olge Jevrić, Milesi Radivojeviću i Marku Đukiću, našim kolegama u Beogradu, akademiku Dušanu Otaševiću, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kustosu Zaklinoj Marković, direktoru Doma baštine Filip Brusić Renaudu i njihovom kustosu Dejanu Vučetiću, muzeju kustos savremene umetnosti Zoranu Eriću i  savetniku dr Rajki Bošković, ambasadorki Srbije u Londonu Aleksandri Joksimović i Ministarstvu kulture Republike Srbije za pomoć, podršku i savete.

www.handelstreetprojects.com