Pretraga

Teza koja će biti postavljena kao polazna za ovo izdanje video pregleda kustoskih praksi jeste da se istorija umetnosti zasniva na istoriji izložbi, kao kontekstualizovanih vidova izlaganja radova i prikazivanja individualnih opusa i preseka umetničkih scena po različitim kriterijumima, od formalnih i onih koji su fokusirani na pristupe nekom konkretnom mediju, ka identitarnim ili na neki drugi način tematski zasnovanim. Svakom novom instancom izlaganja pojedinačnih radova u nekom novom kontekstu redefiniše se njihova uloga u istorijskim narativima, to jest oni se postavljaju u nešto različite narativne tokove od do tada prihvaćenih i često i podrazumevanih. Upravo kustoska praksa u kombinaciji sa teorijski informisanim akademskim pristupima i raznim terenskim istraživanjima čini istoriju umetnosti dinamičnom disciplinom u stalnom procesu transformacije značenja, kao i kulturne i društvene uloge sadržaja na koje je usmerena. Primeri za to biće različite aktuelne instance izlaganja nekih od najviše tumačenih radova umetnosti prošlog veka, a fokus pregleda biće na razlikama u njihovoj percepciji u odnosu na strategiju koju je konkretan kustos primenio u svojoj rekontekstualizaciji u okviru specifične izložbe.