Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Odjeci džeza

U utorak, 25. novembra, u 19. časova u Galeriji SKC -a, otvara se izložba Nenada Ražnjatovića pod nazivom "Odjeci džeza".

 


Nenad Ražnatović (1959) završio je FPU u Beogradu, odsek za enterijer. Profesor je teorije dizajna i grafičkog oblikovanja na Politehničkoj Školi u Subotici. Ovoj njegovoj izložbi slika posvećen sledeći tekst Momčila Rajina:


SAV TAJ DŽEZ


"Osim najšireg sloja, koji po pravilu reaguje na reklamu i gotovo potpuno nekritički upija dešavanja u bilo kojoj oblasti popularne kulture, dve najzanimljivije kategorije konzumenata čine fanovi i ljubitelji. Fanovi se, najčešće, vezuju za neko ime i nastoje da saznaju, pročitaju, čuju ili vide i, konačno, sakupe sve što je uz njega vezano. Oni su posvećeni do te mere da objekat svog obožavanja uzdižu do mesta koje je odavno izašlo iz okvira objektivnog posmatranja i procene. Sa ljubiteljima stvar stoji nešto drukčije. Oni su po pravilu otvoreniji, pa umesto vezivanja za ime ili usku oblast, spremni su i zainteresovani za estetsko uživanje u daleko Sirem prostoru. Takodje, ne moraju, ali mogu, da se kritički odnose prema onome što zaslužuje njihovo interesovanje. Drugim rečima, umesto slepog sledbeništva oni širom otvorenih čula procenjuju i uživaju u onome što vole.


Nenad Ražnatović nije fan, on je ljubitelj. Ljubitelj koji, kao i milioni širom sveta, uživa u džezu. S tom razlikom da je spreman da svoje uživanje i predstavi slikama. Slikama kojima nastoji da dočara slobodu, energiju i zanos, toliko karakteristične za ovaj muzički izraz. Džez, kao muzički idiom, je za ovih sto godina postojanja pokazao i nebrojeno puta dokazao izdržljivost i sposobnost samoobnavljanja inspirišući se sa najrazlićitijih izvora.


Ražnatovićevi pasteli, strpljivo stvarani poslednjih desetak godina, nastoje da dočaraju tu divlju, čudesnu, neuhvatljivu energiju džeza. Ali i suptilnost. Kao i njegovu bezgraničnu sklonost ka improvizaciji. U tom prostoru umetnik nastoji da uhvati i "zaledi" neke od protagonista, od Bili Holidej, Majlsa Dejvisa, Lajonela Hemptona preko Lestera Janga i Dizija Gilespija do onih ne toliko slavnih kao što su Lina Konkvest ili Matana Roberts i da ovekoveči njihova nastojanja da prošire granice ovog muzičkog izraza. Ponekad su to razigrane scene, pune energičnog zamaha, kovitlac zanosa i emocije, ponekad opušteni kontemplativni trenuci umetničkog promišljanja. I u jednom i u drugom slučaju, najčešće, sudaramo se sa eksplozijom boja. Eksplozijom koju lako možemo da prizovemo u sećanje pri svakom novom susretu sa ovim velikanima.


Nenad Ražnatović nam je ponudio svoj doživljaj muzike i ljudi koje očigledno voli i poštuje. Pred njima, ako delite njegovu naklonost, lako će vam se učiniti da čujete čudesni zvuk trube, glas u grčevitom jecaju, ili ritam sekciju koja je bučnija od zahuktale lokomotive. Kako god, najveći uspeh na koji može da računa je da još nekog zainteresuje za svet u kome uživa. Sasvim dovoljno za jednog umetnika."


 

Datum objavljivanja: 24.11.2008.