Decenije tranzicije obeležene su redefinisanjem polja rada u smislu njegove deregulacije, izostanka garantovanih minimalnih radnih prava, socijalne zaštite i sigurnosti. Dominacija finansijskog sektora uslovila je da zarada dolazi više iz tržišne špekulacije, a manje kao naknada za realno obavljeni rad koji pritom postaje nevidljiv i potplaćen. Sa promenom društvenih i ekonomskih paradigmi rad u kulturi i umetnosti izgubio je suštinsku važnost za društvo (što se očituje u smanjenim državnim ulaganjima u ovaj sektor), a njena vrednost sagledava se u kapacitetu koji pokazuje za ostvarivanje profitnih interesa.



Otkazivanje ugovorenih poslova i projekata u sektoru kulture i umetnosti do kojih je došlo tokom pandemijske krize, pomogli su da gomila problema kojima je rad u ovom sektoru već decenijama opterećen (najniže osnovice osiguranja, nedostatak prostora i elementarnih uslova za rad, nepovoljni ugovori, itd) isplivaju na površinu, i dobiju izvesnu medijsku pažnju.



Namera ovog istraživanja bila je da se dođe do preciznih podataka o uslovima u kojima umetnici danas u Srbiji obavljaju svoj rad, a koji bi mogli poslužiti kao osnov i ponuditi smernice za bolje regulisanje njihovog položaja, kao i mesta koje bi umetničko stvaralaštvo trebalo da zauzima u društvu.



 



Istraživačka grupa: Irena Ristić, Vahida Ramujkić, Srđan Vukajlović, Tanja Marković, Milica Lapčević i Milan Đorđević



Gošće-komentatorke: Aleksandra Lakić (Zajedničko.org) i Noa Treister (Učitelj neznalica)



Link za pristup debati: https://us02web.zoom.us/j/87566584427





Debata se organizuje u okviru projekta “Ka horizontalnosti u umetnosti: mesto umetnosti i umetnika u današnjem društvenom i političkom kontekstu” koji ima za cilj unapređenje položaja umetnika kroz preispitivanje različitih aspekata umetničkog rada (društvenog, socijalnog, poreskog i radnog) i koncipiranje konkretnih predloga za izmenu zakonodavnih normi kojima se uređuju ove oblasti.



Projekat je podržan od strane Fonda za otvoreno društvo Srbije.