Pretraga

Novi članovi ULUPUDSa, 2012.



ULUPUDS kao umetničko udruženje, formalno-zakonodavno pripada nevladinim organizacijama, odnosno tzv. sektoru deklarativno favorizovanog civilnog društva. U suštini, ono ipak nije deo korpusa politički i društveno uticajnih, jer okuplja profesionalne umetnike  sa ciljem zaštite umetničke struke i samih stvaralaca.Osnovni problem umetničkih udruženja sa dugom tradicijom je istrajavanje na potrošenom modelu prevaziđenih socijalističkih  obrazaca funkcionisanja, kao i ne usklađivanju sa radikalno izmenjenom društvenom strukturom. Kao takva, udruženja predstavljaju svojevrstan odraz nebrige države, odnosno nedostatka svekolike kulturne politike u kontekstu surove realnosti savremenog društva.

Bez obzira na sve anahronizme ova udruženja su očuvala minimum neophodne poslovne infrastrukture. Uz bogatu godišnju izlagačku ponudu, sa upravo dobijenim statusom reprezentativnosti, ULUPUDS i ove godine, privlači sve veći broj potecijalnih članova. Podatak da bi se postojećem broju od oko 1 500 članova pridružilo novih 100 ne treba da čudi. U Srbiji posluje preko 30 fakulteta umetnosti i visokih strukovnih umetničkih škola u okviru državnih ili privatnih univerziteta.Ne treba zaboraviti ni podatak da se u kriznim vremenima broj samoukih i umetnika - hobista povećava sa njihovom željom da potvrde umetnički status kroz članstvo u udruženju. Kriza tržišta takođe usmerava prelivanje umetnika iz srodnih likovnih udruženja iz ULUS-a u ULUPUDS a radi mogućnosti prodaje u jedinoj, profesionalnoj prodajnoj galeriji SINGIDUNUM u Knez Mihajlovoj ulici. Dobijanje statusa samostalnog umetnika, preko ovlašćenih organa udruženja, takođe je privlačan faktor potencijalnim kandidatima.

Statistika govori da je broj novih članova svake godine u blagom porastu.Sa prošlogodišnjih 96, u 2012. godini primljeno je 108 novih članova. Najveći priliv je u slikarsko-grafičkoj sekciji  sa 48 novih stvaralaca koji se orijentišu ka realizaciji korektne, dekorativne slike. Ilustratori, grafičari i karikaturisti prisutni su u manjem broju kao i reastauratori, konzervatori i ikonopisci. Vajarskoj sekciji pristupilo je14 novih članova koji rade u svim vidovima klasične skulpture i tradicionalnim materijalima  sve do do redi-mejda. Dizajnerska sekcija sa 17 novih članova uglavnom je pokazala primat grafičkog dizajna. Sekcija za kostimografiju i scenografiju povećala je svoje kapacitete za 7, arhitektonska za 5, sekcija za tekstil i savremeno odevanje - 4, dizajn keramike - 5, fotografska - 4 i istorija i teorija umetnosti – 4 nova člana. U nabrajanju i statističkom analizom vidimo da 95 % kandidata poseduje adekvatne umetničke fakultete a u velikom broju i diplome magistarskih i specijalističkih studija. Za članstvo su zainteresovani uglavnom mladi, ali ima i stvaralaca zrelijih godina. U odnosu na statistiku preuzetu sa jednog od vodećih portala za nalaženje posla / Infostud / gde se kaže da u ukupnoj tražnji  poslova kod nas u 2011. godini, oblasti primenjenih umetnosti i dizajna pripada svega 1,6% i to se izričito odnosi  na potrebe za grafičkim dizajnerima i dizajnerima enterijera, situacija na tržištu deluje zaista porazno!.   

Na osnovu svih činjenica jasno je da Udruženje raspolaže značajnim resursima u kvantitetu i kreativnom potencijalu ali je krucijalno pitanje, da li u ovakvom okruženju taj potencijal može na pravi način i da se iskoristi, kako pojedinačno tako i kolektivno.



Ivona Rajačić-Barandovski, istoričarka umetnosti