Pretraga

Dinamični segmenti stalne postavke Narodnog muzeja, u kojima se izlažu radovi na papiru smenjuju se postavkama nakon nekoiko meseci, upotpunjujući i osvežavajući posetu najvećoj muzejskoj postavci u Srbiji.  U utorak, 19. marta u 13 časova se na prvom spratu izložbenog prostora Narodnog muzeja otvara se nova postavka Nizozemska grafika iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu.  



U okviru Kabineta grafike Narodnog muzeja čuva se 200 radova nizozemskih umetnika nastalih u periodu od početka XVI, završno sa prvim decenijama XVIII veka. U okviru stalen pstavke Narodnog muzeja biće izloženo 96 radova po izboru dr Dragane Kovačić, kustoskinje Zbirke crteža i grafika stranih autora u Narodnom muzeju.



Umetnost grafike je tokom šesnaestog veka postala jedno od glavnih uporišta nizozemske kulture. Razvoj grafike je u zapadnoj i severnoj Evropi tekao nezavisno u odnosu na druge likovne grane, a temeljio se na iskustvima grafičke produkcije i njene društvene funkcije koja se formirala u poslednjim decenijama petnaestog veka. Grafički list tada postaje umetnički predmet osobene estetike koju uspostavljaju Markantoino Rajmondi i Albreht Direr. NJihov, nešto mlađi savremenik, Nizozemac Lukas van Lejden, umetnički se formirao u mediju grafike. Van Lejdenova umetnost je bila zbazirana na humanizmu, slobodnoj interpretaciji tema, originalnosti, inovacijama i stalnim istraživanjima u graverstvu, kao i na istančanoj i minucioznoj izvedbi i štampi, zbog čega je postao jedan od vodećih grafičara svoga doba. Sa Van Lejdenom je nizozemska grafika stekla međunarodnu reputaciju, a znatno je uticao i na sledeće generacije svojih sunarodnika, pre svega Hendrika Holcijusa, Žaka de Hejna II i Rembranta.



Nizozemska grafika svoju ekspanziju dožiivljava u oblasti između reka Meze, Šelde, i Rajne od XV do XVIII veka. Tu se razvila specifična kultura, utemeljena na kasnom srednjem veku. Sa naročitim razvvojem gradova, poput Briža i  Genta, gde se već u XIII veku se formirala građanska kultura sa dominantnim snažnim esnafkim udruženjima bankara i trgovaca, koja pariraju moći vladara i koja imaju vlastiti ukus i potrebe za umetnošću. Ova kultura je u periodu od XVI do XVIII veka izrodila osobenu umetnost,  kao plod izuzetno živih društvenih aktivnosti, sa velikim prometom ljudi, robe i umetnina. U XVI veku je Antverpen bio posebno značajan centar. LJudi su se kretali i migrirali iz nekoliko razloga: zbog ratova, ekonomskih faktora, vođeni znatiželjom i traganjem za umetnotošću, nošeni humanističko-renesansnim idejama koje su ih odvodile u Italiju, kao i unutar ove oblasti i prema  Francuskoj, Engleskoj, kao i Nemačkoj, što je bio ambijant i preduslov nastajanja ovako raznovrsne i bogate umetničke produkcije. 



Nizozemske grafike iz Narodnog muzeja su nabavljane najvećim delom otkupom posle 1945. godine. Najveća je bila kolekcija Jelene Steafanović-Sakelarides, zatim Zvonka Svitličića, dr Henriha Lederera, i drugih.