Pretraga

Mape su oduvek intrigirale ljude jer su predstavljale svojevrsnu riznicu znanja, pređenih putanja; asocirale su na neka davna, slavna vremena velikih moreplovaca i otkrića novih svetova, teritorija, kultura. Mapama su se dičili i veliki vladari, imperatori, državnici. One su oduvek služile kao putokazi, bilo da se radi o geografskim, političkim ili pak turističkim mapama. I nekako se uvek ljudi nastanjuju u tim mapama, u tim omeđenim, dvodimenzionalnim prostorima.



U svojoj priči „O strogosti u nauci“ Horhe Luis Borhes govori o tom posebnom umeću kartografije.



...U tom je Carstvu Kartografsko Umeće dostiglo takvo Savršenstvo da mapa jedne jedine Pokrajine zauzimaše čitav jedan Grad, a mapa Carstva čitavu jednu Pokrajinu. Vremenom te Neizmerno velike Mape nisu više zadovoljavale i Udruženja Kartografa podigoše Mapu Carstva koja beše iste razmere kao Carstvo i s njim se tačno podudaraše. Manje Opsednuta Izučavanjem Kartografije, Potonja Pokolenja shvatiše da je tako proširena Mapa Nekorisna i ne bez Prezira prepustiše je Nemilosti Sunca i Zima.U Zapadnim pustinjama još traju raskomadane Ruševine Mape, u kojima borave Životinje i Prosjaci; u celoj Zemlji nema drugog preostatka Geografskih Veština.



Radovi Nine Todorović, izloženi u Galeriji Kolarčeve zadužbine, nastali su tokom jednomesečnog Artist in Residence programa u Gracu, 2015. godine.

Izložba je podeljena u dva dela. Prvi deo čine digitalni kolaži štampani na akvarel papiru sa jednostavnim intervencijama olovkom i bojom. Svaki rad ima 3 segmenta: fotografiju grada ili detalja, staru mapu Graca iz arhiva i crtež putanje šetnje. Ovom delu pripadaju i crteži hodanja na paus papiru. Drugi deo izložbe čine glič fotografije na akvarel papiru, koje predstavljaju stare mape grada Graca i oblasti Štajerske. Tokom boravka u Gracu umetnica je redovno vodila dnevnik, dokumentovala grad putem digitalne fotografije, iscrtavala svojevrsne mape fizičkih i duhovnih šetnji, proučavala pojam vremena i bavila se ispitivanjem memorije. Opsednuta gubljenjem vremena i u želji da što pre osmisli koncept za svoj rad tokom AiR boravka u Gracu, Nina počinje prilježno da dokumentuje svaki dan. Pored beleženja misli i utisaka u pisanoj formi, Nina nikad ne izlazi u otkrivanje grada bez fotoaparata. Tako će se postepeno razviti kolaž u kojem su stare mape iz arhiva likovno uklapane uz digitalnu fotografiju ključnu za taj dan šetnje. Potom će se i crteži šetnji izvedeni rukom preklopiti preko digitalne fotografije i sačinjavati neraskidivu celinu.



Dan 5

(...) Dok ovo pišem, pada mi na pamet da od početka predano pišem, beležim svaki korak, svaku misao, sve vreme nosim moje beležnice sa sobom i dodajem zabeleške, bilo da je to spisak za kupovinu ili spisak pitanja za Luiz i ostale ovde. U ovom stanu su boravili uglavnom pisci, koji takođe dolaze u rezidenciju. Ko zna da li sam pod uticajem takve atmosfere i ja počela ovako da izvodim svoj rad.



Ninine fotografije su lišene ljudske figure a opet se njeno prisustvo oseća na svakom radu, u svakom njenom koraku i u iscrtavanju mape pređenog puta. Na radovima nema alijenacije, niti metafizičke praznine; naprotiv, prisustvo ljudi se oseća u svakom koraku, bilo u detalju kao na neonskom znaku „Easy times“ ili na grafitu „Hasta la vista“ sa Arnoldom Švarcenegerom. Ali među najupečatljivijim „sveprisutnostima“ umetnice na kolažima su njeni ne uvek vidljivi autoportreti u staklu, ogledalu. Ninini autoportreti asociraju na Vivian Majer, američku dadilju koja je tokom '50-ih i '60-ih godina XX veka neumorno dokumentovala život na ulicama Čikaga i čije su rolne i rolne filma posthumno otkrivene i razvijene. A onda su u toj neprocenljivoj građi pronašli i naizgled nasumične autoportrete na izlozima radnji, na gramofonskim pločama, u retrovizoru, ogledalima. Kao i kod Vivijan Majer, i Nina Todorović koristi grad za svoju umetničku bazu.  Ninine mape šetnji Gracom intimna su putovanja i smernice u otkrivanju same sebe. Ona svojim fotografijama, arhivskim mapama i sopstvenom putanjom stvara prisan odnos sa samim gradom i povezuje se sa urbanom sredinom. Ninino hodočašće je zapravo duhovno putovanje u kojem umetnica gradi sopstvenu arhitekturu sećanja.



Malo poznata tzv. minimalna serija Huana Miroa koju čine tri rada na beloj pozadini iz 1968. neodoljivo povlači paralelu sa Nininim belim mapama šetnji. Na Miroovim slikama crna linija iscrtana je dijagonalno na belom platnu i blago krivuda stvarajući utisak ritmičkog ponavljanja. Tako se ta minimalna intervencija na belom prevodi kao jedinstveni kaligrafski znak. Na sličan način se doimaju i Ninine bele mape na kojima se ritam njenih koraka preslikava u apstraktni urbani pejzaž. Umetnica ostavlja posmatraču prostor za ličnu interpretaciju.



Dan 14

The shapes of my walks resemble shapes of the countries, that is why I left the blank map, so anybody can interpret it the way he/she wants. It can be a country, it can be a city, it can be just part of the city, which is the case here.



Graecium inclyti ducatus Styriae metropolis, topographice descriptum... slova se polako gube, tekst postaje nečitljiv, boje blede i sve deluje ispresecano, nepovezano. Deluje kao jedna velika štamparska greška. U pitanju je gličovana fotografija iz arhive Nacionalne biblioteke u Gracu.



Glič tematikom se umetnica bavi već duži period. Kako sama kaže: „Glič/grešku sam prigrlila da bih prihvatila moć slučajnosti u životu.“ Glič se provlači i kroz digitalne kolaže ali je u potpunosti zastupljen u drugom delu izložbe gde su predstavljene kružne mape starog Graca i Štajerske. Kružni oblik, kao i same boje su namenski izbor koji asocira na starinu, na davnašnji način predstavljanja geografskih karti. One deluju kao istorijski artefakt a opet unose neki nemir. To je efekat gliča. Mape su iskrivljene, ponekad skoro potpuno zatamnjene. Neke deluju i kao mesečeve mene. Dok druge neodoljivo podsećaju na fotografije provučene kroz niz filtera.



Tokom boravka u Gracu, umetnici je omogućen pristup čuvenoj privatnoj kolekciji Karla Albrehta Kubinskog. Kako je uvid u kolekciju i naročito stare mape bio parcijalan, inspirisao je Ninu da svoje radove oboji tom nedovršenošću. Postavlja se pitanje da li je za razumevanje kulture, istorije i duha grada neophodno poznavanje jezika ili se te barijere same nameću? Koliko nas sopstvena ograničenja sputavaju da razumemo istoriju nekog mesta i da ga prigrlimo očima njegovih građana? To su neka od pitanja koja su zaokupljala umetnicu tokom rezidencije i istovremeno inspirisala da prigrli glič.



Omaška, iskliznuće, poremećaj u već dobro uspostavljenoj svakodnevnoj rutini, glič – dan, koji nakon svega u sopstvenom sećanju percipiram kao anegdotu, rezultirao je nizom digitalnih radova koji istražuju istorijske trenutke, koji su krenuli pogrešnim tokom, skrenuli sa uobičajene putanje. Ponekad nas kvar u „životnom sistemu“ ostavlja sa trajnim rezultatima privremenog gliča.



Skoro svaki evropski grad krije u vitrinama antikvarnica ili nudi na sajmovima starina, buvljacima i na ulicama stare razglednice sa arhitektonskim znamenitostima i važnim spomenicima. Tako je i umetnica u svojim šetnjama nailazila na ta „opšta mesta“ i skupljala ih kako u fizičkoj formi razglednica tako i u likovnoj formi. Likovni izraz je urađen u vidu intervencija olovkom ili bojom na najčešće crno-beloj razglednici, koja prikazuje dekorativni detalj, spoljašnju i unutrašnju arhitekturu viđenih zgrada u Gracu. Razglednice se doimaju kao mali vremeplovi, koji posmatrača vraćaju kroz vreme ali i upoznaju sa novim svetom koji je umetnica otkrila. Preko razglednica i crteža, umetnica nastavlja da razrađuje i razgrađuje svoju arhitekturu sećanja.



Poseban segment izložbe čini prostorna instalacija izvedena na paus papiru i smeštena u centralnom delu galerije. Ona nas uvodi u zamršeni splet putanja hodanja. Tu se Ninine šetnje preklapaju čineći mrežu tanjih i debljih crnih linija, koje kao da žele da pobegnu van granica bele pozadine. To je Ninina jedinstvena mapa grada Graca, koja nema jasne granice, koja ne poznaje „obojenosti“ političkog, socijalnog, urbanog aspekta jedne karte. Ninina mapa je transparentna, otvorena, oslobođena od nepotrebnih detalja a opet toliko životna i stvarna u svoj svojoj jednostavnosti.



Kürbiskernöl je ulje bundevinog semena, sa kojim se na poseban način servira sladoled od vanile. Specijalitet Štajerske i grada Graca. I on je mapiran tj. dokumentovan u Nininom rezidencijalnom projektu. Umrežen je u virtuelnom delu Dnevnika na https://thedustoftimegrazsessions.wordpress.com/. A zapravo je sve tako i počelo, jednom šetnjom, nekoliko fotografija, malo više razmišljanja i beleženja, ukusima novog mesta. Savršen recept za početak pisanja bloga i otvaranja jednog novog „prozorčića“.



Maja Mikić Landratoške istoričar umetnosti

Nina Todorović rođena je u Beogradu 1973. godine. Diplomirala je 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Odsek slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Od 2000. član je ULUS-a, sa statusom samostalnog umetnika. Magistrirala je 2002, u klasi istog profesora. Doktorirala je 2014. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (mentor profesor dr Mileta Prodanović).  Od 1995. godine aktivno izlaže, a do sada je imala 43 samostalne izložbe i učestvovala je na preko 200 grupnih izložbi, kao i brojnim likovnim kolonijama, radionicama i web projektima, u zemlji i inostranstvu (Kanada, Belgija, Mađarska, Makedonija, SAD, Slovenija, Estonija, Nemačka, Italija, Švajcarska, Rusija, Švedska, Velika Britanija, Australija, Urugvaj, Argentina, Egipat, Francuska, Austrija).  Dobitnik je nekoliko domaćih i međunarodnih nagrada.  Radovi joj se nalaze u domaćim i stranim muzejima i kolekcijama.

Samostalne izložbe (izbor):

2017.

MAPIRANJE DEKONSTRUKCIJE, Muzej primenjene umetnosti, Beograd.

2016.

ARHITEKTURA SEĆANJA, Platoneum, Ogranak SANU, Novi Sad.

2014.

MEMENTO URBIS, Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske (MSURS), Banja Luka, Republika Srpska.

2013.

INTERSTICIJALNO, Galerija 73, Beograd.

2011.

MARGINALIZACIJA, Centar za grafiku i vizuelna istraživanja „Akademija“, Beograd.

2009.

MOGUĆNOST STRUKTURE, Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd.

ALFA GNEZDA, Prodajna galerija „Beograd“, Beograd.

IPERTÒPIA, Muzej savremene eksperimentalne umetnosti (MUSPAC), Akvila, Italija.

2006.

GEOMETRIJA NESANICE, Galerija „Remont“, Beograd.

2005.

NOĆNI PROGRAM, Galerija ULUS, Beograd.

Nagrade:

2012. YICCA 2012 contest – Young International Contest of Contemporary Art, Prag, Češka.

2007.  Wachtraum Award, u okviru Pixelstorm on–line projekta, Cirih, Švajcarska.

2006.  BombART, projekat Mediterannean Art Meeting, Lago di Bomba, Abruco, Italija. Nagrada za proširene medije, Prolećna izložba 2006, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Beograd. Posebna nagrada likovne kolonije „Sopoćanska viđenja” Novi Pazar, na Prolećnom salonu 2006, Umetnička galerija „Stara Kapetanija”, Zemun.

2005.  Pohvala žirija na Prolećnoj izložbi 2005, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd.

Otkupi:

2016  Otkup umetničkih dela Ministarstva kulture Srbije,

2014  Otkup umetničkih dela Ministarstva kulture Srbije,

2008  Otkup, konkurs Gradskog sekretarijata za kulturu, Beograd,

2003  Otkup, konkurs Gradskog sekretarijata za kulturu, Beograd



Rezidencilani program:

2015.  St.A.i.R. – Styria-Artist-in-Residence, Grac, Austrija





Web–site: www.ninatodorovic.com

www.architectureofmemory.com

www.ninatodorovic.blogspot.com