Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Zoran Todorović
Mileta Prodanović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Nina Hoechtl: Priča o protestu. Neophodnost
U četvrtak, 10. septembra u 20 časova u Baletskoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, austrijska umetnica Nina Hoechtl predstavlja videoinstalaciju, "Priča o protestu. Neophodnost".
Novembar 2008. godine sam provela na rezidencijalnom boravku u Beogradu (Kontekst galerija u saradnji sa Rotor asocijacijom iz Graca) istražujući borbu radnika i radnica Jugoremedije iz Zrenjanina. Dve godine su se radnici/ce borili za svoju fabriku i protiv privatizacije njihovog radnog mesta. Tokom svoje borbe su izvesno vreme živeli u fabrici, okupirali Gradsku kuću u Zrenjaninu na četiri meseca, tri dana i tri noći protestovali ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, dobijali batine, bili/e povređivani/e i hapšeni/e od strane policije i privatnog obezbeđenja. Tokom ovog dvogodišnjeg perioda radnici/e nisu dobijali nikakav novac, a mnoge od njih porodice su napustile. Od 2006. godine Jugoremedija je postala prva fabrika u "tranzicijskim" zemljama istočne Evrope koja je prošla kroz proces neoliberalne privatizacije da bi bila ponovo pokrenuta i kontrolisana od strane njenih radnika/ca.
Ovog leta sam se vratila u Srbiju kako bi nastavila sa svojim istraživanjem, i saznala da je samo u avgustu bilo 40 manjih ili većih protesta dnevno.
Rad Priče o protestu. Neophodnost. je zasnovan na istraživanju i intervjuima sa radnicima/ama (pretežno iz Jugoremedije). U ovom radu fiktivni likovi iznose svoje priče, preklopljene sa intervjuima rađenim sa radnicima/ama i scenama iz filma "Štrajk" Sergeja Enzejštajna.
U filmu "Štrajk" iz 1925. godine, Enzejštajn prikazuje kompleksan re-enekment fabričkog protesta iz 1912. u predrevolucionarnoj Rusiji. Proletkult teatar je glumio radnike. Moj interes za ovaj film leži u scenama koje prikazuju kolektivizam i suprotstavljaju ga individualizmu svake pojedinačne priče, slično onome kako pojedinačni glasovi karaktera stvaraju žamor koji se može pratiti jedino ako se fokusiramo na pojedinačne priče.
Dok sam razgovarala sa radnicima/ama i prisustvovala protestu ispred Agencije za privatizaciju i Vlade Republike Srbije u Beogradu počela sam da preispitujem sopstvenu poziciju kao umetnice i umetnice koja oblikuje radničku borbu u okviru svog rada. "Za šta se ja borim? Da li dozvoljavam da budem eksploatisana?"
Nina Hoechtl (1978), Stockerau (Austrija), živi u Beču i Mexico sitiju. Studirala na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, Likovnoj akademiji u Veneciji, i Piet Zwart institutu u Roterdamu. Trenutno je na doktorskim studijama, na Goldsmiths (UK). U svojim projektima Nina Hoechtl se bavi indetitetom, jezikom i komunikacijom kroz različite medije. Od 2000. godine učestvovala je na više izložbi i projekata: Moved, Mutated and Disturbed Identities, Casino Luxembourg(Luksemburg), DONAU GEHT, Viertelfestival Weinviertel, Donja Austrija, 2009; Too Early for Vacation, OPEN/INVITED ev +a, 2008, Belltable Arts Centre, Limerik, Irska, 2008 (kustos: Hou Hanru); Arbeitswege, Festival of Regions, Kirchdorf, Austrija, 2007; PAN-CARTA, lugar a dudas, Cali, Kolumbija, 2007; Loutec, Fundaçion Valenzuela y Klenner, Bogotá, Columbia, 2007; To my dear friend, Naïma, who is already 10…, Animotion Festival, Sibiu, Rusija, 2007; Ear candies, Emil Filli Galerie, Ûstí Nad Ladem, Češka, i Institute of Contemporary Art, Dunaujvaros, Mađarska, 2006.
Datum objavljivanja: 09.09.2009.