Pretraga

O izložbi KRICI ŠKARTA



Ovo interdiscipinarno umetničko istraživanje umetnika Nikole Govedarice inspirisano je poljuljanom ravnotežom između čoveka i mašine u veštački stvorenoj sadašnjici (industrijskoj utopiji) u kojima obiluju proizvodi postindustrijskog potrošačkog društva.  Kao početno polazište za umetničko istraživanje poslužila je knjiga poznate teoretičarke umetnosti Rozalind Kraus  “Besformnost: vodič za korisnike” koja je u velikoj meri napravila originalnu razmeđu između doba modernizma i postmodernizma. Knjiga se fokusira na ideju bezobličnosti kao polazišta novog načina sistematizacije kategorija (post)moderne umetnosti govoreći upravo o savremenom razumevanju ljudskog suživota, (života ljudi i umetnosti u modernom dobu takozvanog haosa) i potrebnoj promeni za razumevanje savremene umetnosti. Pored Rozalind Kraus, istraživanje je podpognuto i Gi Deborovskim teorijama o društvenoj raznolikosti i razvitku socijološke otuđenosti u savremenom društvu.   Cilj ovakvog višemedijskog dela jeste preispitivanje mesta koje tehnologija sadrži u našim svakodnevnim životima, prizivajući rušenje barijera, granica i omeđenih prostora između tehnologije i ljudi. Instalacije i video rad se odnose na haos modernog društva. Krici škarta se sastoje iz tri primarna elementa: Kinetičke instalacije, statične instalacije ili reljefne slike u formi enformela i video rada koji se nalazi na čelu - frontalnom zidu galerije koji svi zajedno, u jednoj celini upravo iskazuju teorijsku osnovu postmodernizma i sadrže četiri osnovna elementa prikazivanja besformnosti : horizontalnosti, materijalizma, pulsa i entropije.  Pokretna instalacija je istovremeno i zvučna skulptura koja kombinuje vizualne, zvučne i prostorne elemente. Koristeći jednostavne mehaničke sisteme radi transformisanja i aktiviranja prostora. Na ovaj način se istražuje mehanički puls, ritam i tok u stvorenim sistemima. U opsesivnom prikazu jednostavnih i funkcionalnih materijala, ovi radovi naglašavaju napetost između uređenih obrazaca modernizma i haotične sile života ali i prikaz doba postmodernizma koji je i dalje aktuelan. Ovo interdiscipinarno umetničko istraživanje inspirisano je poljuljanom ravnotežom između čoveka i mašine u veštački stvorenoj sadašnjici (industrijskoj utopiji) u kojima obiluju proizvodi postindustrijskog potrošačkog društva.  (iz koncepta izložbe, Nikola Govedarica)



 





Nikola Govedarica je rođen 1989. godine u Foči, (Republika Srpska). Diplomirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju 2013. godine, na odseku za slikarstvo u klasi profesora Marka Musovića. Stekao zvanje: Akademski slikar. Master studije je završio 2016. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na naučnim interdisciplinarnim studijama – Teorija umetnosti i medija. Odbranjena master tema ,,Teorije tabua u savremenoj umetnosti” - Nemački slikar Anselm Kifer. Stekao zvanje: teoretičar umetnosti i medija. Doktorant završne godine na Višemedijskoj umetnosti na Univerzitetu  u Beogradu.



Član je ULUS-a, LUK-a, kao i član Umetničkog saveta Salona antiratne karikature, Univerzitetske galerije, član saveta za Veliki školski čas i član upravnog odbora Narodnog muzeja u Kragujevcu. Likovni je urednik u dečjem časopisu „Dečje iskre“.



Izlagao je na preko 40 zajedničkih izložbi u Kragujevcu, Skoplju, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Trebinju, Sarajevu, Nišu, Majdanpeku, itd. Do sada je imao četiri samostalne izložbe i bio je nosilac velikog broja umetničkih projekata. Idejni je tvorac i nosilac umetničkog projekta “Umetnost pripada svima”. Stažirao je u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije u odeljenju Ujedinjenih nacija i kancelariji Uneska. Glavni je i odgovorni urednik na jednoj od najprestižnijih kulturnih komemorativnih manifestacija u državi ,,Veliki školski čas“



U umetničkoj galeriji BiH u Sarajevu dodeljena mu je otkupna nagrada „Ekologija i obnovljivi izvori energije“ US AID-a. Dobitnik je Specijalne nagrade na bijenalu ArtiJA. Trenutno je zaposlen kao Kustos u Muzeju „21.oktobar“.