Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Nežni ostaci predela, Miroslava Jovanovića

U sredu, 9. septembra u 19 časova u Malom likovnom salonu, Kulturnog centra Novog Sada, otvara se samostalna izložba slika autora, Miroslava Jovanovića, pod nazivom, "Nežni ostaci predela".

 


Miroslav Jovanović je rođen 1967. u Smederevskoj Palanci. Srednju umetničku školu "Đorđe Krstić", u Nišu, završio 1986. godine. Diplomirao na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnostu u Beogradu u klasi profesora Zdravka Vajagića, zidne slikarske discipline - mozaik, 1989. godine. Od 1997. i je imao sedam samostalnih izložbi i to u Velikoj Plani, Petrovcu na Mlavi, Arilju, Kraljevu i Petrovcu na moru, a kolektivno je izlagao preko pedeset puta u Nišu, Velikoj Plani, Beogradu, Sremskim Karlovcima, Smederevskoj Palanci, Ribarskoj Banji,Šabcu, Skoplju, a učestvovao je i u brojnim likovnim kolonijama. Prvu nagradu za slikarstvo Srednje umetničke škole "Đorđe Krstić" u Nišu dobio je1986. Živi i radi u Velikoj Plani.


Duboko vezan za šumadijski pejzaž, ovaj slikar lirskih raspoloženja, opredelio se za transponovanje viđenog u dela natopljena atmosferom koju doživljava, ili bolje rečeno, oseća u susretu sa prirodom. Njegovi pejzaži, realizovani u tehnici ulja na platnu, privlače pažnju svojim suptilitetom i prevashodno nežnim tkanjem. Duboko osećajući harmoničke odnose boja u prirodi, Jovanović nastoji da tom zatečenom stanju udahne dodatnu svežinu svojim načinom likovnog izražavanja što rezultira delima prijatnih i prijemčivih kolorističkih odnosa...Ovaj suptilni kolorista na taj način dolazi do takvih rešenja u kojima bojom objašnjava svetlost kao likovni fenomen i time ostvaruje svoja najvrednija dela veoma bliska shvatanjima Nedeljka Gvozdenovića ili Cuce Sokić... (Grujica Lazarević)


Sa istinskim znanjem, virtuoznom i osetljivom  veštinom, široko rasprostrtom senzibilnošću, Miroslav Jovanović je sa neporecivim, reklo bi se, "zadovoljstvom u slikanju", pristupio na sebi svojstven način interpretaciji jednog tako starog, odomaćenog i svakako najpopularnijeg žanra u svekolikoj evropskoj umetnosti, ne vezujući sebi ruke zamašnim bremenom nasleđa i nagomilanih iskustava. Otvorenih očiju u susret onome što daje samo privid poznatog i uporedivog, on je upravo zbirom apsolutno slikarskih postupaka i krajnje rafiniranih kolopleta istinske harmonije i invencije, a otkrivanjem, iz osnova zavičajnog ambijenta i nečeg što pripada atmosferi "duha mesta", učinio da ono poznato preraste u kvalitet  istinskog otkrića, tako da svaki od njegovih radova, u bezmalo idealnoj ravnoteži onoga što su doneli moderni slikarski koncept i najzdravije tradicije za bezmalo čitav naš slikarski vek koji je prethodio, deluje kao istinsko osveženje u jednoj imaginarnoj antologiji savremanog pejzažnog slikarstva. Ne bi se reklo da su to ovlaš nabačeni, osetljivo i kompozicijski briljatno nabačeni planovi, između kojih bukvalno struji svež vazduh, gde je i ono naizgled podslikano itekako dorečeno, u slobodnim ukrštajima moguće vazdušne i optičke perspektive, sa toliko gradacija komplementarnih i kontrasnih tonova, širokih i osetljivih zelenih sa crvenim akcentima, violet sivih, osetljivih okera i siena, već je u tom maestralnom otvaranju dosegnut obuhvat simfonijske složenosti. (Dušan Đokić, slikar i likovni kritičar)


 

Datum objavljivanja: 08.09.2009.