Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Mileta Prodanović
Zoran Todorović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Neviđeni Japan
"Neviđeni Japan – Izložba Šunga grafika" u organizaciji "Anonymous said" i u saradnji sa Kućom legata, kustosa Jelene Stojković, predstavlja jedinstveni projekat prezentacije Šunga grafika. Kuća legata, 18. decembar - 15. januar.
U korak sa velikim svetskim izložbenim projektima, u kojima šunga grafike zauzimaju sve značajnije mesto (poput prošlogodišnje velike izložbe u Barbican Centru u Londonu "Seduced: Art and Sex from Antiquity to Now”, na izložbi u Kući legata u Beogradu biće predstavljeno 25 šunga grafika (doslovni prevod 'slike proleća') odnosno japanskih drvoreza erotske sadržine, iz kasnog Edo perioda (1830 – 1880. godine).
Izložba je tako koncipirana da predstavlja široki spektar žanrovskih i tematskih karakteristika ovog umetničkog medija. U njima se mogu prepoznati najrasprostaranjeniji elementi reprezentativni za period procvata šunga grafika (1780 – 1820.) – karakteristična kombinacija slike i teksta, uloga odeće u formiranju vizuelne naracije, prisustvo 'treće strane', ali i odlike nastale u specifičnim okolnostima vremena njihovog nastanka – izmeštanje u eksterijer, uvođenje zapadne perspektive, kao i upotreba senki. Tematski, ova izložba obuhvata standardne prikaze poseta 'kvartovima za zabavu', prizore iz čajdžinica i sa 'brodova za uživanje', ali predstavlja i manje tipične scene sa ama roniocima ili strancima.
Posetioci će biti u mogućnosti da steknu uvid u odnos Japanaca prema likovnoj prezentaciji erotskog materijala u 19. veku, koji je bio izuzetno slobodouman i nesputan. Seksualnost, prikazanu u šunga grafikama, odlikuje prirodnost i neprihvatanje tabua, koja je podjednako bila povezana sa fantazijom, koliko i sa realnošću svakodnevnog života. Intenzitet 'otvorenosti' i 'direktnosti' prikazivanja erotskog materijala postignuti kroz ovaj medij nemaju adekvatne paralele u likovnom nasleđu bilo koje druge kulture i utoliko predstavljaju autentični umetnički izraz.
U isto vreme, s obzirom na bezvremenu aktuelnost i kao večiti izvor fascinacije, nemoguće je zanemariti ili osporiti i čisto umetničku vrednost koju šunga grafike nose – mogućnost da se u ovom stilu uživa na čisto grafičkom i vizuelnom nivou, bez ikakvog bližeg poznavanja žanra ili posedovanja dodatnih informacija.
Iako prisutne i poznate od samog nastanka izdavaštva zasnovanog na otiskivanju drvenih matrica i razvoja Ukijo-e žanra, njihovo publikovanje, distribucija i prodaja još od polovine 17. veka zvanično su zabranjeni državnom cenzurom. Međutim, dobro je poznato da su svi viđeniji umetnici učestvovali i u izradi šunga grafika, o čemu svedoče mnogobrojni radovi Hokusaija, najpoznatijeg predstavnika celokupne japanske umetnosti, kao i značajan deo opusa Utamara.
Odnos prema šunga grafikama u modernom Japanu do nedavno je bio kontraverzan. Zbog toga su izložbe šunga grafika ili izdavanje akademskih publikacija na tu temu do '90-ih godina 20. veka strogo bili zabranjeni, što je kao posledicu imalo određenu dozu rezerve i kod ozbiljnijih institucija i izdavača na Zapadu. Danas je situacija upravo obrnuta i rezultira procvatom popularnosti i finalnim prepoznavanjem šunga grafika kao relevantnog umetničkog žanra.
Izložbu prati i posebno koncipirana kampanja "Neviđeni Japan", autora Stefana Arsenijevića.
Datum objavljivanja: 18.11.2008.