Pretraga

ZAKON TROJSTVA – Linija/Senka/Prostor



 



Neretko se pred umetničkim delom pokreću pitanja, praćena nedoumicama. Ograničenost – neograničenost; promenljivost – nepromenljivost; kretanje – mirovanje; disharmonija – harmonija; fragment – sveukupnost; složenost – jednostavnost. Pred najnovijim ciklusom grafika Nevenke Stojsavljević otvara se polje promišljanja. Postavlja se pitanje šta ova dela obelodanjuju? Da li otkrivaju relativnost stvarnosti ili relativnost mogućnosti naše spoznaje?



Zakon trojstva, linija/senka/prostor. Tri plana u likovnom, ali i tri plana u metaforičkom smislu. Linija – kao materija, konkretizovan, materijalan vid postojanja; senka – kao vidljiv ali neopipljiv i nepostojan odraz materije; i prostor – kao dubina, beskonačna i nedokučiva, koja postoji a čijeg prisustva i  dejstva, ni u umetnosti, ni u životu, često nismo svesni.



Namera umetnice da se grafike mogu postavljati i potpuno okrenuto (180 stepeni) upućuje na promišljanje mogućnosti naše spoznaje i uopšte viđenje sveta oko nas; ne samo na stalno kretanje i promene nego i na činjenicu da tačka posmatranja u fizičkom, ali i naše polazište promišljanja u prenesenom smislu određuje i sam doživljaj sveta.



Tačka posmatranja određuje i deo koji ćemo iz tog nezaustavljivog toka kretanja procesa prirode, vremena, zvukova, slika … zapaziti, i … izdvojiti.



Princip promenljivosti daje mogućnost da se linija negde nastavi, da se nađe izlaz iz posmatranog prizora, da se nešto uporedi sa nečim drugim, da se slika relativizuje, da ništa ne bude konačno jer to zaista i ne može da bude, već sledeći trenutak je trenutak promene koji relativizuje sliku i nudi izlaz iz nje. Izađi iz slike i okreni je naopačke. (Nevenka Stojsavljević)



Zbog samih likovnih elemenata – linije, senke i prostora, optički efekti su sastavni deo izraza ovih grafika, ali optička igra elemenata je samo polazište i način da se uvede u polje vidljivog i nevidljivog…



U proračunatost i predvidljivu pravilnost mehaničkog toka geometrijske apstrakcije tanana vibrantnost srebrnog nanosa unosi živost i dah organske teksture, koja se više i raznovrsnije otkriva što se pažljivije i duže posmatra.



Ostaje otvoreno pitanje –  Da li ova dela upućuju na relativnost stvarnosti ili obznanjuju da su samo mogućnosti naše spoznaje relativne? Da je istina, ipak, jedna i nepromenljiva, a da su promenljive i relativne samo naše mogućnosti (raz)otkrivanja sveta oko nas i dopiranja do tračka istine, kao nepromenljivog jezgra ljudske spoznaje.



Strpljivost i istrajnost u ispitivanju mogućnosti izraza u domenu grafike, ali, što je neuporedivo važnije, istraživački duh u promišljanju procesa sveta slike i mogućnosti zapažanja, doživljaja i sagledavanja tih procesa, čine neprekinutu nit u dugogodišnjem stvaralačkom radu Nevenke Stojsavljević. Najnovijim ciklusom grafika ona nesumnjivo potvrđuje svoje mesto među najznačajnijim savremenim srpskim grafičarima. Prateći svoj unutrašnji poriv, ali stalnim istraživanjem novog, ona se izdvaja izgrađenim i prepoznatljivim umetničkim jezikom, nanovo nas iznenadivši zrelošću ideje i suptilnošću izraza.



 



(Deo teksta iz kataloga; Dr Rajka Bošković)



 



Nevenka Stojsavljević (1953. godine, Velika Popina)



Završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu 1977. godine.



Magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti 1980. godine.



Priredila trideset tri samostalne izložbe i učestvovala na preko 300 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu – Francuska, Belgija, Norveška, Španija, Nemačka, Japan, Bugarska, Slovenija, Poljska, Makedonija, Mađarska, Češka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora. Nagrađivana je dvanaest puta za svoj umetnički rad (Veliki pečat Grafičkog kolektiva, Zlatna igla ULUS-a, Zlatna igla na Međunarodnom bijenalu suve igle – Užice). Dela joj se nalaze u mnogim kolekcijama i zbirkama muzeja i galerija (Narodni muzej, Beograd; Muzej savremene umetnosti, Beograd; Muzej Cepter, Beograd; Zbirka grafika Akademije nauke i umjetnosti, Banja Luka…). Učestvovala na mnogim kolonijama i simpozijumima u zemlji i inostranstvu.