Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Nešto bezveze Vladimira Ilića

U ponedeljak, 9. marta u 19 časova u Galeriji SULUV-a, Bulevar Mihajla Pupina 9, Novi Sad, otvara se samostalna izložba autora Vladimira Ilića, pod nazivom "Nešto bezveze". Radovi se mogu pogledati do 12. marta.

 


Kako je nastalo "Nešto bezveze"

 

Uloge: Vladimir (čovek, muškarac), Jovana (čovek, žena), Nera (pas), Maka (mačka) i ptice (ptice)

 Scena: soba (spavaća botanička bašta za ptice adaptirana da posluži kao stolarsko-mašinbravarska  radionica za crtački eksperiment akademskog vajara sa ležaljkom za psa i tablom zabrane ulaska za mačku)

 Rekviziti: sto na kome "Nešto bezveze" danju raste, a noću spava, table specijalno preparirane za crtanje "Nečega bezveze", poseban pribor koji zahteva rad na "Nečemu bezveze", zaštitno odelo neophodno pri dodiru sa "Nečim bezveze"

 1. čin

 Jutro. Vladimir ustaje iz kreveta, isteže se malo, još malo zeva, pristavi čaj, ruski, dok Jovana nahrani mačku, rusku. Ovo je vreme kada Vladimir polako počinje da gricka crne semenke, a kako dan odmiče sve češće gricka i nokte, sve dok im se sasvim ne posveti. Ovaj čin se igra polako, jedino je brz i nemiran Vladimirov pogled jer ga napetost sve više obuzima, napetost, a to se mimikom izražava, koja proizilazi iz nedostatka materije kojom bi se um i ruke ovog čoveka zabavili, a takođe se sa njegovih usana mogu pročitati reči - Ništa, ne, radim, ništa, ne, radim.-.

 2. čin

 Popodne. Latentna napetost u ovom činu postaje sasvim eksplicitna. Vladimir secka zelen za čorbu jednom rukom, drugom četka Neru, trećom drži kvaku na vratima kaveza za ptice, pušta ih napolje i zatvara u zavisnosti od kretanja mačke Make i uopšte u ovom činu Vladimir izgleda kao oktopod sa crnim brčićima. E, tu on preostalim slobodnim rukama navlači zaštitno odelo i uzima ostale rekvizite za rad na "Nečemu bezveze", sad već pršti pastel, a ugljen sagoreva i među opiljcima lete četiri ptice, a sve to u pari od pileće čorbice.

 3. čin

 Predveče. Na scenu stupa Jovana i zatiče Vladimira skljokanog i garavog, svuda je perje, trunje i dlaka. Jovana ugleda na stolu nabacane table i sa čuđenjem gotovo pantomimom upita: -Jesu ovo neki crteži?-, Vladimir sav sluđen, jer evo ga gde pokušava, gledajući se u ogledalu, da obriše svoje brkove misleći da su mrlja od ugljena, kaže: -Ma to je "Nešto bezveze".

 Ukratko o stvarnoj osobi po uzoru na koju je nastao lik Vladimira u navedenoj tročinki:

Stvarni Vladimir je vajar-istraživač i poznate su mnoge anegdote u vezi sa njegovim putešestvijama, kao na primer ona kada je umalo došao do rešenja perpetuum mobile-a, sasvim sličajno istražujući ovaj problem, međutim nepoznati saboter mu je tvrdio da je to nemoguće napraviti. Vladimir ima 28 načina kako se može oljuštiti narandža, što potvrđuje njegov analitički duh, čak je upravo i na pragu 29-og. Poznat po prvoj konstukciji i rekonstrukciji fundamenta rupe. U oblasti antropologije i zanimljive psihologije Vladimir potpisuje šestu knjigu crteža o Tupadžijama, sa posebnim osvrtom na Buzdovane, i One Koji Povraćaju. Oduvek je težio sopstvenom rešenju za Stvari, i kao u slučaju koji je Njutn imao sa gravitacijom, njemu Stvari prosto padaju na pamet. "Nešto bezveze" zaista postoji i deo je širokog i egzotičnog opusa Vladimira Ilića.


                                                                                                        Uroš Pajić

Vladimir Ilić

-Rođen 1981. godine u Novom Sadu.

-Diplomirao vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom  Sadu u klasi prof. Ljubomira Denkovića.


 


 

Datum objavljivanja: 06.03.2009.