Pretraga

"Slike Nenada Stankovića se posmatraju, čitaju, slušaju i doživljavaju, dok je posmatrač od strane autora zamišljen kao hodočasnik, putnik namernik ili znatiželjnik, koga umetnikova ruka vodi stazama snoviđenja. Na njima se spoznaju nebesa, zakoni prirode, principi nužnosti, životni tokovi i čovekova sudbina. Slikar prati putanje zvezda i kometa, a  vaseljena postaje obavezna pozadina njegovih slika, po kojoj on zapisuje i priča. Predimenzionirana pčela – matica, čuva svoje carstvo sazdano od savršenog šestougaonog saća, dok radilice gnjure u trubicama edemskog cveća ili žure ka košnici -  vrški kao da se sklanja pod kapu. Zvezdana prašina, poput čestica manastirske patine, zaokružuje vrednu skupinu na isti način kao i figuru crnorisca sa trouglastom kukuljicom, poput Svetog Simeona. Daleko od ovovremenog, hilandarski monah zabavlja se nekakvom čudnom mašinerijom, poput renesansnog alhemičara. Nemaljnjićke zadužbine ili despotova Resava, ukomponovane su u renesansne vedute,

sa atmosferom zatišja sutona i bogobojažljivosti. Među kulama i kupolama zvekeću panciri sveih ratnika, kaligrafi ispisuju svoje inicijale, poju se vizantijski psalmi, a klepalo poziva na molitvu. Imaginarni, šiljasti visovi i magline nasukali su prepotopsku Nojevu barka, sa raširenim belim jedrima iz  mita o Egeuju i krstaš barjakom na vrhu, nalik mletačkoj galiji. Sve se sa razlogom izmešalo, jer se tako razvijala civilizacija od postanja, starog zaveta, preko antike, srednjeg veka, renesanse, do naših dana, sa pretećom globalizacijom, od koje autor sa razlogom strepi i poručuje da je celokupna evropska civilizacija na vetrometini...", objašnjava u katalogu izložbe Marina Lukić Cvetić, istoričarka umetnosti i v.d. direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.



Radno vreme Galerije: radnim danima od 10 do 16 časova