Pretraga

Autor izlaže seriju radova koju je započeo pre tri godine. To je serija hiperrealnih minijaturnih skulptura u proporciji uglavnom 1:3, urađenih do najsitnijih detalja, gde kao umetnik istražuje granice i pojmove živog i neživog, prirodnog i veštačkog, realnosti i iluzije, snova i jave, života i smrti. Svaka od ovih skulptura poseduje u sebi mehanizam koji pomoću baterija i elektromotora simulira disanje. Skulpture su urađene od visokokvalitetnog silikona, a od materijala su korišćeni – razne vrste platna za odeću, plastika i metal za izradu jezgra i mehanizma za simulaciju disanja, elektromotor, razne vrste dlaka, uglavnom alpakina, lisičja i dečja.



 

Većina radova predstavlja osobe iz mog privatnog života – mene, suprugu, sina, oca, braću, kao i neke životinje koje su simboli nekih ličnih doživljaja i pojava. Iako vrlo lični i ponekad eksplicitno razgolićeni, ovi radovi imaju jasnu konceptualnu nameru i poseduju univerzalnost koja odlazi od ličnog intimnog i postaje opšteprepoznato i blisko svima nama. Njihova idejna pročišćenost je svesna, pokušaj da se jednim osnovnim pokretom koji je specifičan za sva živa bića a to je pokret disanja, pokrenu pitanja o životu, smrti, čoveku, prirodi... Ovim se otvara i pitanje samog medija – da li je ovo i dalje skulptura ili postaje nešto drugo. Gde je ta granica? Veličina u mom radu je takođe bitna. Smanjivanjem, skaliranjem proporcija na tri puta manje od prirodne veličine produbljujem intimnu notu radova, stavljam ih u dimenzije tek rođenog deteta, i time budim zaštitnički i topao osećaj kod gledaoca. Tim postupkom pozivam gledaoce da zastanu, da poklone pažnju radu, jer jedino tako mogu primetiti te suptilne detalje, to sporo disanje i to vremensko trajanje koje ovi radovi poseduju. Na taj način ulaze u svet snova, ideja, osećanja i intimnog sveta svakog živog bića.



Nenad Gajić



Na izložbi će biti predstavljeno osam radova:



Dugi san, Zauvek sam, Jedan trenutak, Tišina, Noćna mora, Povratak, Devojka iz snova, Večnost.



 



Opis odabranih radova:



 



Dugi san



Predstavlja autoportret umetnika u starosti, starca koji leži na krevetu i spokojno spava i smireno diše. Ležeći u krevetu, udahnuvši poslednji dah, starac se miri s neizbežnim završetkom svog putovanja. Ovaj minijaturni rad zapravo je autoportret vrlo starog umetnika, isklesan do najvećih detalja i uvećan na 1:3 stvarne veličine. Mehanizam koji simulira disanje dodaje utisak i pojačava duboku univerzalnu temu života i smrti. Tom esencijom životnog ciklusa koji se zove disanje, pravi jasnu razliku između neživog i živog i skreće pažnju na važnost te prve i osnovne potrebe svakog bića.



 

Jedan trenutak



Ideja za rad je proizašla iz videa na internetu, u kojem se vidi tek izlegli ptić koji je ispao iz gnezda. Povređen i slomljen bori se za život. Autor videa pokušava da ga povrati u život na sve moguće načine, ali na kraju dana ne uspeva u tome i ptić umire. U tom ptiću i toj borbi za njegov život odslikana je jasna i nedvosmislena simbolika fragilnosti i kratkoće životnog ciklusa koja je u sprezi i direktnom sukobu s našim pokušajima da život učinimo velikim, bitnim i bogatim. Ta tenzija i suprotstavljenost pokreću mnoga dalja pitanja i dileme u vezi s ovim radom. Realističan i precizan prikaz ove minijaturne skulpture tek izleglog ptića pojačan dodatno simulacijom disanja koje izvodi mašina, pokušavajući da se što više približi živom biću, ostavlja čudan, nejasan i ambivalentan osećaj u tom pokušaju. Pitanja na ovu temu se sama postavljaju – da li je ovo skulptura uopšte ili replika živog bića, da li je ovo imitacija života ili veštački život, može li se ovo smatrati vernom predstavom života ili nemogućom misijom, da li se u uspešnom vernom pokušaju da se imitira stvarnost ogleda i sva propast i besmisao tog pokušaja. Borba između živog i neživog, veštačkog i prirodnog, lažnog i istinitog, realnog i hiperrealnog, umirujućeg i uznemirujućeg, života i smrti, ovaj rad ipak boji tonovima preko potrebne višeznačnosti koja potcrtava iskrenu umetničku nameru.



 



Zauvek sam



Predstavlja našeg dalekog pretka kako u usnulom zgrčenom fetus položaju s kamenom u ruci odslikava početke savremenog straha od samoće, anksioznosti i bespomoćnosti. Ovaj rad je publici prikazan na 13. manifestaciji Ishodi Nove tehnologije u Galeriji savremene umetnosti Pančeva u 2019. godini.



Nenad Gajić je rođen 24. januara 1982. godine u Pančevu. Diplomirao je 2006. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku za grafički dizajn. Nakon fakulteta radio je godinu dana kao ilustrator za Izdavačku kuću Evro Đunti. Od 2007. godine gradi karijeru u oblasti specijalnih efekata i filmske maske. Radi na mnogobrojnim domaćim filmovima, TV serijama i za pozorišta. Uporedo se interesuje za stop motion lutka animaciju. Na konkursu Filmskog centra Srbije 2010. godine dobio je sredstva za kratki stop motion animirani film. Već 2011. godine počeo je da radi na još jednom kratkom animiranom filmu za švedsku TV produkciju. Na Prolećnoj izložbi 2013. godine izložio je pokretnu skulpturu Probuđen, inspirisan stop motion lutka animacijom, i dobio nagradu za proširene medije. Krajem 2013. godine počeo je da radi u okviru projekta Tvoje lice zvuči poznato kao glavni masker. Na tom projektu bio je angažovan svih pet sezona i izradio je oko 250 filmskih maski. Uporedo je radio na filmu Emira Kusturice Na Mlečnom putu kao vajar za potrebe scenografije. Hiperrealističnu minijaturu Veliki čovek izložio je 2015. godine na grupnoj izložbi Niš Art Fondacije. Godine 2017. na Izložbi vajara Srbije izložio je monumentalnu skulpturu Posustali džin. Na Prolećnoj izložbi 2018. godine predstavio je veoma zapažen rad – hiperrealnu pokretnu skulpturu Dugi san. Ovim radom počinje novu seriju realističnih pokretnih skulptura koje simuliraju disanje živih bića i to postaje glavna tema kojom se bavi u svojim radovima. Na umetničko-naučnoj izložbi Human 2.0 za Muzej budućnosti u Dubaiju radio je 2019. godine. Za ovu izložbu izradio je tri animatronik figure u prirodnoj veličini. Iste godine napravio je osam realističnih stop motion lutaka za potrebe američkog filma Vandal. Krajem 2019. godine izložio je novu pokretnu skulpturu Zauvek sam na grupnoj izložbi Ishodi Nove tehnologije u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu. U septembru 2020. učestvovao je svojim radovima na tri izložbe u Beogradu – Izložba vajara Srbije u Paviljonu Cvijete Zuzorić, izložba Drugi svet u prostoru Bioskop Balkan u okviru Fondacije Saša Marčeta, kao i na Jesenjoj izložbi Upleteni radom Jedan trenutak, koji je izlagao i na ovogodišnjem 58. Oktobarskom salonu u Beogradu.