Pretraga

U Javnom kupatilu Dunav, Cara Dušana 45. od 27. juna se može pogledati izložba u sklopu Nedelje arhitekture.

1. Savremena slovenačka arhitektura

    Kustos: Đorđe Stojanović

   

Izložba predstavlja iskustvo stvaranja prostornog identiteta u sredini koja je prošla kroz period političke i ekonomske transformacije i uspešno uspostavila nove profesionalne standarde kroz rad mlade generacije arhitekata. Za Beograd i Srbiju ovakvo iskustvo ima poseban značaj u trentku velike građevinske ekspanzije i pratećeg seta okolnosti koji preispituju validnost postojeće arhitektonske prakse.

Osnova izložbe je već postojeća postavka 6IX  PACK (Andrej Hrausky and Six Pack) koja predstavlja sledeću grupu arhitekata: Bevk-Perović, Dekleva-Gregorić, Elastik, Mechting-Vrhunc, Ofis Arhitekti i Sadar-Vuga..Izložba je gostovala u: Đenovi, Rimu, Firenci, Dablinu, Londonu, Ljubljani, Buenos Airesu, Hjustonu, Pekingu, Roterdamu, Čikagu i Njujorku.

Đorđe Stojanović je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1998, a potom nastavio obrazovanje u Londonu gde je stekao dve magistarske diplome - jednu na Arhitektonskoj Asocijaciji, a drugu na Londonskoj Školi za Ekonomiju. Od 2000. radi u Velikoj Britaniji  za klijente među kojima su : BMW AG, Mandarina Duck, Thierry Mugler, Hoteles Silken i Parkview. Od 2005. je direktor dizajna u kompaniji AKT u Londonu, gde koordinira rad grupe arhitekata i programera, razvijajući interes za kompleksnu geometriju, inovativnu tehnologiju i integrisane dizajnerske procese. Ove godine postao je profesor po pozivu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.



2. Savremena hrvatska arhitektura VII: trideset ostvarenih projekata nakon 2000. godine

    Kustos: Krunoslav Ivanišin



Udruženje hrvatskih arhitekata (UHA) predstavlja se izložbom recentne hrvatske arhitektonske produkcije. Trideset projekata predstavljeno je hronološkim redom. Kustos izložbe poručuje da medju njima ne treba tražiti zajednički imenitelj ili druge posebne karakteristike „savremene hrvatske arhitekture“. U savremenom evropskom kontekstu, tako nešto više ne postoji. Ali postoji nešto drugo:  posebna „hrvatska arhitektonska kultura“.  Nju čini složeni splet okolnosti

u kojima se naš fizički okoliš nepovratno transformiše, baš kao što se i organizmi u prirodi prilagođavaju promenama, kaže Ivanišin.

Krunoslav Ivanišin, arhitekta iz Dubrovnika, od 2003, sa Lulzimom Kabashijem vodi zajedničku praksu Ivanišin. Kabashi. Arhitekti u Zagrebu. Radio je u Urbanističkom institutu Hrvatske u Zagrebu, i u sopstvenom birou u Dubrovniku. Bio je asistent na Arhitektonskom fakultatu u Zagrebu i urednik časopisa Arhitektura i Čovjek i prostor. Trenutno je asistent na Saveznoj politehničkoj školi (ETH) u Cirihu, a u Udruženju hrvatskih arhitekata, obavlja funkciju prvog potpredsednika i voditelja Savjeta nakladništva UHA.



3. Nova srpska arhitektura

    Kustos: Zoran Lazović



Izabrana ostvarenja su pre svega posledica ličnog čina kustosa, a ne sistemskog pristupa razvijenim standardima i mehanizmima društva. Teme su poslovne zgrade, urbane vile, novi modeli stanovanja, privredni i sakralni objekti, u novoj dinamičkoj estetici. Otvaranje srpske arhitektonske i graditeljske scene prema Evropi i svetu neophodno je i neminovno u stvaranju novog kvaliteta savremene srpske arhitekture, bez kojeg je nemoguće vrednovati njen domet.

Zoran Lazović se arhitektonskim i urbanističkim projektima bavi od 1974.  Od 2000. profesor je na Odseku za industrijski dizajn Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Od 2006. rukovodilac Departmana za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i glavni arhitekta opštine Stari Grad. Učesnik je više od 60 arhitektonskih i urbanističkih konkursa na kojima je dobio preko 25 nagrada. Izlagao je na sedam samostalnih izložbi u svetu (Francuska, Belgija) i preko 50 kolektivnih izložbi kod nas i u svetu (Francuska, Belgija, Holandija, SAD). Objavio je preko 50 naučnih i stručnih studija, tekstova i pisanih dela iz oblasti arhitekture i umetnosti. Uporedo se bavi crtežom i slikarstvom.