Pretraga

Nataša Kokić (1979) diplomirala je 2005. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu 2019, gde od 2020. godine radi kao asistent na predmetu crtanje. Do sada je priredila dvadeset samostalnih i učestvovala na preko stotinu grupnih izložbi, likovnih rezidencija i radionica u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih priznanja od kojih izdvajamo nagradu Henkel Art Award za crtež 2008, „Vladimir Veličković“ za crtež u 2013. i nagradu „Dimitrije Baščević Mangelos“ za 2014. godinu.  Njeni slikarski radovi nalaze se u prestižnim privatnim i javnim kolekcijama. Živi između Beograda i Osla.



   



Strukture otvorenih aglomeracija Kokićeve dobijamo u eksperimentalnim radionicama i crtačkim laboratorijama najnovijeg ciklusa pod nazivom „Skupina mogućih istorija“. U njima se epikurejska priča o materiji i njenom stalnom kretanju, prepliće sa prinudno atomiziranim sastavima savremenog sveta u realitetima njegovih „kratkih rezova“ i zatvorenih sistema. Zatvoreni sistemi, koji bi se u ovom slučaju odnosili na društvo kao celinu, po shvatanju autorke su veštačke tvorevine, a ne prirodne aberacije nastale kao posledica ovog spontanog kretanja atoma. Savremeno se društvo u ovom radu tako uvek iznova preispituje kroz društveno komodifikovanu individuu u zoni sta(bi)lnog straha i prividne sigurnosti, kroz meru inicijalnog otpora i pozitivne društvene entropije ili civilizaciju uređenu po zakonima slučaja, incidenta i rušilačke inercije. (...) Poentilistička struktura slike je zaštitni znak i brižljivi pratilac ovih prožimanja sfera različitih svetova. Ciklus slika koji postaje otvoreni proces prirode i društva, njen kongenitalni nosilac i korektiv, prostor poetskih korespondencija, ali i platforma za učestvovanje u ovoj permanentnoj evoluciji materije i obnavljanju izvora čulne percepcije.    





Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)