Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Napuštanje bezbednog režima

"Napuštanje bezbednog režima" Otvaranje izložbe transmedijskih istraživanja, četvrtak, 28. jun, u 19:30 časova Goethe-Institut Belgrad Knez Mihailova 50. Razgovor o izložbi i promocija kataloga Sreda, 4. jul, u 20. časova.

Rad Anastasije Pavić,  Kopije


 


Ovu izložbu čini izbor studentskih radova nastalih tokom školske 2017-2018. godine u okviru predmeta  “Transmedijska istraživanja “ i “Diskurzivne prakse umetnosti i medija”  na odseku za Nove medije Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Odabrano je ukupno 20 radova 12 autorki i 2 autora. Njihove zajedničke crte su problemski pristup, istraživački postupak koji je do njih doveo, i  to da su putem njih skazani jasno profilisani stavovi spram današnjeg postmedijskog stanja, nastalog nakon digitalne revolucije (kao treće industrijske revolucije), kao i postkonceptualnog uslova savremene umetnosti, koji pored transmedijalnosti umetničkog iskazivanja podrazumeva i to da se umetnička praksa oblikuje na diskurzivan način. Bitno je pritom da ti radovi nisu ni neki puki medjski eskperimenti, niti ilustracije teorijskih teza. Uglavnom su vrlo jednostavni, duhoviti, komunikativni i shvativi na osnovu običnog svakodnevnog iskustva, koje ne podrazumeva poznavanje tokova savremene umetnosti, ali pritom na praktičan način otvaraju i mnoga pitanja društvenom statusu i ulogama koje danas umetnici preuzimaju. Radovi su praćeni tekstualnim eksplikacijama kojima su autori opisali način nastanka svakog pojedinačnog rada, njegovu tematsku osnovu, odnos prema mediju u kome je izveden, kao i kontekste na koje referiše i značenja koje ima za cilj da proizvede. U katalogu je svaki od tih testova postavljen u odnos spram eksplikacije istog rada koju je pisao neko drugi od koleginica i kolega iz ove grupe izlagača.  Na taj način je svaki rad predstavljen kroz iniciranje dijaloga različitih interpretacija.





Radove izlažu: Anastasija Pavić, Anđelija Ranđelov, Aleksandrina Bošnjak, Irena Đukanović, Isidora Pejović, Jovana Radić, Kristina Janjić, Kristina Nikolić, Milica Bilanović, Pavle Banović, Petar Kovačević, Tamara Spalajković, Tijana Petrović i Vanja Žunić.

 

Koordinacija projekta: Stevan Vuković i Zoran Todorović



Razgovor u sklopu ove izložbe će imati u fokusu raznolikost i širinu dijapazona medijskih i konceptualnih rešenja primenjenih u izloženim radovima, u kontekstu obrazovne matrice u okviru koje su radovi nastali, kao i konkretne izbore medija u procesu realizacije radova i načine na koje su putem njih tematizovane diskurzivne formacije koje uslovljavaju načine iskazivanja stavova u polju umetnosti. Dr Zoran Todorović, vanredni profesor koji vodi predmet “Transmedijska istraživanja“, i Dr. Bojana Matejić, docentkinja  koja  vodi predmet “Diskurzivne prakse umetnosti i medija”  će, zajedno sa studentima koji su ovde izložene radove osmislili, razvili i realizovali u okviru nastavih programa, rekonstruisati procese njihovog nastanka i načine njihove rekontekstualizacije za potrebe ove izložbe. Pokrenuće se, dakle, i tema kontekstualne specifičnosti izlaganja radova studenata u institucionalnim okvirima fakulteta, i prostoru koji je sastavni deo te institucije, u odnosu na njihovo izlaganje u prostoru i u okviru programa Gete Instituta. Tokom razgovora biće prikazana i dokumentacija procesa rada u okviru odseka za Nove medije, uz prizore i nekih radova koji nisu prikazani na ovoj izložbi. Kao uvodni materijal za razgovor će poslužiti video rad “Eksplicitni činovi” Tijane Petrović, nastao premontiranjem fragmenata specifičnih tipova video materijala nađenog u javnom opticaju. Moderator ovog razgovora biće Stevan Vukovića, a u njemu će pored profesora učestvovati i veći deo autorki i autora čiji radovi su na ovoj izložbi zastupljeni.



O nazivu izložbe:

 

Kada je pre skoro tri decenije Fridrih Kitler, danas najcitiraniji nemački teoretičar medija, upozoravao na učinke novog „bezbednog režima“ Majkrosoftovih kompjutera, malo ko je bio svestan posledica tog preloma u razdvajanju korisničkog upotrebe tehnologije (za čiju zaštitu je taj režim i načinjen) od one koja je imala za cilj da je testira i unapređuje. Danas, kada već skoro svako novije vozilo vodi sistem kojim upravlja računar, veoma osetljiv na sve informacije koje stalno dobija putem senzora, nije preterano redak slučaj da se kada one odstupaju od onih koje su u skladu sa standardima regularnog funkcionisanja vozila, on automatski prebaci u „safe mode“, kako se obično, neprevedenom složenicom, naziva „bezbedni režim“.  Usled rada tog režima motor gubi snagu i pod velikim je opterećenjem, i nužno je otići u servis. Sva se tehnologija, od mobilnih telefona do znatno kompleksnijih industrijskih sistema, koja radi na način izveden iz prvih eksperimenata sa mogućnostima 16-bitnog mikroprocesora Intel 8086, iz 1978, stavlja se pod isključivu ingerenciju licenciranih stručnjaka, dužnih da sve rade po standardima. Eksperimentisanje se tada prepušta odeljenjima za razvoj i istraživanje velikih kompanija, a sve ostale upotrebe tehnologije treba da potpadnu pod korisničke. Ali, logika medijske umetnosti, za koju su Kitlerove teorije postale jedan od važnih osnova, upravo to opovrgava. Da bi nastala dela koja imaju umetničke vrednosti nužno je napustiti korisnički status u primeni tehnologije, i svaku vrstu sigurnosti „bezbednih režima“, makar to, metaforički rečeno,  bili i režimi standardizovanog obrazovanja.





Predmet Transmedijska istraživanja glavni je predmet na odseku za Nove medije koji od druge godine osnovnih studija prate studenti odseka.  Kao izborni predmet ovu nastavu, istovremeno, mogu pohadjati i studenti ostalih odseka Fakulteta kao i studenti doktorskih studija.



Predmet studentima daje uvid u istorijski sled zbivanja koji je uslovio razvoj aktuelnih novo-medijskih i post-medijskih iskustava i strategija koje centralna pitanja savremene umetnosti premeštaju iz područja estetike u područje društva.  Nastava se odvija kroz teorijska predavanja i vežbe, kroz gostovanja istaknutih umetnika i teoretičara, kroz diskusione grupe kao i zajedničke projekte sa drugim ustanovama kao što su galerije i kulturni centri, kroz ekskurzije  i pre svega  samostalni rad studenata.



Svojim programskom profilom i organizacijom cilj ovog predmeta je praktično i teorijsko upoznavanje idejnih i performativnih specifičnosti konceptualne i  postkonceptualne umetnosti, informatičke umetnosti, umetnosti podataka,  kao i šireg konteksta i konsekvenci informatičke kulture. Predmet se takodje bavi izvodjačkim praksama umetnika koji se na različite načine vezuju za upotrebu i problem tela, od radikalnog body-arta preko bio-umetnosti do teorijskog performansa. Studenti se upoznaju sa osetljivim odnosom kulture i politike, sa pojavama i kontroverzama umetničkog aktivizma, haktivizma, taktičkim medijima, kulturom ometanja, itd





Predmet Diskurzivne prakse umetnosti i medija ima za cilj da sprovede sistematsko integrisanje kreativnog teorijskog izučavanja umetnosti, istraživanja i praktičnog rada na glavnim umetničkim predmetima. Realizuje se na svim godinama osnovnih i master studija. Odvija se kroz kombinaciju predavanja, radionica i praktičnog rada. Predavanja pripremaju studente za fenomenološko i teorijsko razmatranje tematskih celina, uz praktične radionice koje uključuju obradu literature, proučavanje umetničke fenomenologije i diskusije, kao i praktičan rad u vidu izrada seminarskog rada kao likovne prezentacije.


 

Datum objavljivanja: 27.06.2018.