Pretraga

Žiri ovogodišnje nagrade koji je zasedao u sastavu Simona Ognjanović (Međunarodno udruženje likovnih kritičara – AICA-sekcija Srbija), Dragana B. Stevanović (članica Upravnog odbora ULUS-a) i Nataša Kokić (članica i potpredsednica Umetničkog saveta ULUS-a) jednoglasno je doneo odluku da ovogodišnju nagradu za najbolji rad na izložbi dodeli umetniku Nemanji Lađiću za 3D animaciju pod nazivom « Muzej površnih zabeleški ».



 



Nagrada je ove godine prvi put dodeljena u virtuelnom prostoru, na online razgovoru o izložbi koji je organizovan putem ZOOM aplikacije i emitovan preko YouTube ULUS-ovih kanala i društvenih mreža, kao prateći program izložbe.



Dodelom ove nagrade, dodeljena je druga od šest velikih nagrada ULUS-a (Laureati Jesenje i Prolećne izložbe, nagrade Zlatno dleto, Zlatna igla, Zlatna paleta i Nagrada za prošireni medij), a laureati svih će biti predstavljeni na Izložbi nagrađenih koja će biti otvorena u Galeriji ULUS 20. januara 2021.godine. Poziv za prijem predloga za najveću nagradu Udruženja - Nagradu za životno delo, ULUS će raspisati u narednom periodu.



 



 



Iz elaborata žirija za nagradu na Jesenjoj izložbi:



„Od 36 umetnika koji su izlagali ove godine, žiri je razmatrao 8, koji su se izdvojili po svojim ubedljivim medijskim i konceptualnim istraživanjima, reflektujući neke od najrelevatnijih društvenih i kulturnih pojava i promena. To su bili: Ksenija Jovišević, Tatjana Vujinović, Igor Simić, Ana Vujović, Ivan Petrović, Ranko Travanj,  Dragan Rajšić i Nemanja Lađic. Dugim i pazljivim razmatranjem, žiri je došao do zakljucka da nagrada Jesenje izlozbe ove godine pripadne umetniku Nemanji Lađicu za rad „Museum of skin deep memories” (Muzej površnih zabeleški) (2019, video, 5’).



Nagrađeni rad nastao je tokom umetnikovog boravka na Likovnoj koloniji u Sićevu i prikazuje digitalnu „šetnju kroz imaginarni muzej” u kojem su izloženi 3D modeli pojedinih objekata lokalne seoske arhitekture. Digitalni „muzejski eksponati” proizvedeni su postupkom fotogrametrije, i to isključivo na osnovu fotografija koji je umetnik lično zabeležio na terenu. Ova animacija naslanja se na Lađićevu višegodišnju umetničku praksu u čijem je centru mnogostrano ispitivanje odnosa fizičkog i digitalnog prostora, kao i prirode uticaja tehnologija i digitalnih manipulacija, ne samo na predmete opažanja već i na sam proces percepcije. Polazeći od aktulne medijske slike nepreglednog mnoštva digitalnih „površnih zabeleški”, koje se kontinuirano akumuliraju kroz stvaranje ličnih i onlajn arhiva, Lađić u ovom radu uvodi još jedan stepen digitalnog posredovanja i postavlja važno pitanje njihove uloge, ne samo u procesima pamćenja fizičkih aspekata iskustva, već u ovom slučaju, kulturnog i umetničkog nasleđa. U aktuelnom trenutku kada je pandemija dramatično uticala na promenu primarnih okvira izlaganja, a tako i na okvire percepcije umetnosti i kulture, Lađićev rad stavlja u fokus jedan od ključnih problema, a to je upravo pitanje načina na koji kontekst izlaganja utiče na promenu tumačenja izloženog predmeta ili, kako to autor navodi, „ulogu prirodnog i veštačkog okruženja u tumačenju istorijskih i geografskih činjenica.“



 



O Nemanji Lađiću:



Diplomirao 2009. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, vajarski odsek, klasa profesora Mrđana Bajića, kao i na Univerzitetu Sint-Lukas u Briselu, Transmedia program, 2011. Iza sebe ima 13 samostalnih izložbi i veliki broj grupnih, a učestvovao je i na više značajnih međunarodnih rezidencijalnih boravaka.



 



O Jesenjoj izložbi:



 



Naziv ovogodišnje Jesenje izložbe je UPLETENI, a izložbu je koncipirao Umetnički savet ULUS-a, u saradnji sa kustoskinjom Majom Ćirić i njenim asistentom Lavom Mrenovićem.



Suočene sa pandemijom, mnoge institucije su otkazale svoje izložbene aktivnosti, dok ULUS ukazuje na značaj održavanja izložbenog života i drugih umetničkih aktivnosti. Jesenja izložba je najstarija ULUS-ova izložba (1928) i najstarija izložba u regionu. Na izložbi učestvuje 34 umetnika i dva pokreta, a tokom njenog održavanja organizovan je bogat prateći program.



 



„ULUS (kao kanal), Paviljon umetnosti Cvijeta Zuzorić (kao lokacija) i Jesenja izložba (kao situacija), svaka kao institucija za sebe, tradicionalno uspostavljaju vrednosti. Ovogodišnjoj krizi ULUS se prilagodio  organizovanjem niza on-line diskusija, čime se priključio digitalnom obrtu. Ipak, svoju okretnost i otpornost ULUS pokazuje odbranom  i očuvanjem sopstvene infrastrukture (kao kanala, kao lokacije i kao situacije) uprkos činjenici da usled nedostatka finansijske podrške to podrazumeva samo-eksploataciju. Ove tri institucije trebalo bi da budu lideri po brojnosti, po istoriji i po reputaciji. Međutim, da bi se pri toj poziciji ostalo neophodno je sprovesti čin prevrednovanja. Za razliku od mnogih institucija koje ako već ne odustaju od fizičkog prostora zbog trans-humanog obrta, onda svakako pregovaraju svoju ulogu naspram digitalizacije, ULUS se trudi da izbegne svaki vid automatizacije i pronalazi načine da ljudski faktor zadrži autonomnu poziciju u okviru institucije umetnosti. Stare  forme ugovora i dogovora  ovde podrazumevaju da je još uvek moć u rukama solidarnog ljudskog faktora. Stoga, suština Jesenje izložbe 2020: Upleteni je u krizi reprezentacije, u recikliranju i mutaciji starih ideoloških obrazaca, u ranjivim pojavama, u prenaglašenim senzacijama.



 



Kako se u formatu izložbe konstituiše mi ako mi podrazumeva i strukturalna očekivanja i reprezentativnost zasnovanu na odgovornosti prema promenljivim paradigmama? Ovoga puta konstituiše se prepoznavanjem onih umetničkih praksi koje uvažavaju promenu paradigme kolopletom simptomatičnih tačaka, aktuelnih ranjivosti, recidiva i toksina, kroz univerzalnost koja se potpuno promenila. Jesenja izložba: Upleteni uračunava promenu paradigme usled krize reprezentacije koja se dogodila i u društvu i u umetnosti. Ovom izložbom ne odustajemo ni od reprezentacije ali ni od te krize, jer se po sadržaju vidi da je ona njen efekat. Usled nemogućnosti da održavamo univerzalno na stari način, odlučili smo se za diretkno suočavanje sa novim univerzalnim upletenostima.“ (Iz teksta Maje Ćirić o izložbi)



 



Učesnici/e: Jovana Braletić, Andrej Bunuševac, Mirza Dedać, Nebojša Despotović, Uroš Đurić, Isidora Gajić, Nenad Gajić, Ivan Grubanov, Ivana Jakšić, Jamesdin, Ksenija Jovišević, Jeff Kasper, Nemanja Lađić, Nikola Marković, Vladimir Milanović, Ivana Milev, Slobodan Era Milivojević, Miron Mutaović, Sachi Miyachi, Đorđe Odanović, Tanja Ostojić, Ivan Petrović, Nina Radoičić, Vojislav Radovanović, Dragan Rajšić, Extinction Rebellion, Milica Ružičić, Pokret za očuvanje stakla Dragana Drobnjaka, Igor Simić, Jana Stojaković, Nataša Teofilović, Ranko Travanj, AnamarijaVartabedijan, Nenad Vučković, Tatjana Tanja Vujinović, Ana Vujović.



 



Sponzor osiguranja celokupne izložbe je Dunav osiguranje, a produkciju izložbe je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.