Pretraga

"Već od početka 20. veka pod nazivom "muzika" nailazi se i na pojave za koje se može sumnjati da joj još uvek pripadaju. Tako je moguće konstatovati da je posle viševekovne faze dodavanja zvučno-medijskih svojstava pojavi zvanoj "muzika", usledila faza oduzimanja zvučno-medijskih a dodavanja nezvučno-medijskih svojstava pojavi i dalje nazivanoj istim imenom. Takođe, iz objektnog stanja muzike izdvojio se i tok ka mentalizovanom stanju "muzike". Od jednog trenutka stoga nije više bilo dovoljno zajedničkih obeležja da bi sve što se zvalo muzikom to moglo i biti. Te promene, izražene svim onim predlozima suptrakcije zvučnog, adicije nezvučnog i promovisanja posebnih ontoloških stanja muzike - ideje, zapisa, izvođenja - kao muzike, označavale su upadljiviji nastup arbitriranja njenog stastva. Ali, to arbitriranje povezivanja termina "muzika" sa izvesnim pojmovima i pojavama, što su predložili neki protagonisti avangardi, ne može se sada obustaviti. Posle decenija kompozitorskog i teorijskog bavljenja muzikom i drugim umetnostima - moram najzad i sam znati i osećati šta je za mene muzika. Ako tako kažem - time sam već odredio i kategorijalne načine njenog prepoznavanja. Koliko sam bio kadar, u ovoj knjizi sam odredio šta je za mene muzika, potpuno svestan nepodesnosti diskursa za njeno potpunije predočavanje. U opseg pojma muzike uvrštena je i elektroakustička muzika. Prirodno, određivanjem sadržaja pojma muzike, toga šta muzika jeste, ispoljilo se i šta ona nije. Između ostalog, ona nije jezik. Muzika ne može biti ni neka nezvučna pojava, ali ni svaka zvučna. Ona se ne svodi samo na ideju, niti samo na zapis. Ma koliko zvučno manifestovanje muzike bio njen najbitniji modalitet postojanja, gde u mnogim slučajevima živo izvođenje znači ispoljavanje muzičkog dela, izvođenje se iz tog modaliteta ne može izdvojiti i samo postati muzika.



U načelu, ne postoji nijedan dovoljan razlog zbog kojeg bi sve zvučno i bezvučno trebalo prihvatiti kao muziku, jer te pojave mogu biti i neko drugo duhotvorstvo a da ne budu manje vredne zato što nisu muzika."

Vladan Radovanović je rođen u Beogradu, 5.9.1932. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Učestvovao je u osnivanju Mediale 1958. godine, koju sledeće godine napušta. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, i njime rukovodio od 1972. do 1999. Godine 1993. predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM. Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: zapisi snova (1953), vokovizuel i projektizam (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima SINTEZIJSKA UMETNOST. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987).

Održao je 25 samostalnih izložbi i performansa u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).Objavio je 9 knjiga, 1 mapu, 6 partitura, 2 autorske ploče, 2 kasete i 5 autorskih kompakt diskova. Dobio je 10 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima su 3 prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju, Oktobarska nagrada 1971, II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979, nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984, I nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998), 3 za literaturu (jedna od njih je Nolitova nagrada 1968) i 7 za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, I nagrada Grada Beograda za najvrednije dostignuće u likovnoj umetnosti za 2007. i nagrada "Ivan Tabaković" za 2008).  Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, a 2007. godine – počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.