Pretraga

Kako je počelo

Zec koji je pojeo muzej je umetnički projekat Nikole Džafa koji je nastao na osnovu njegovih ranijih radova u kojima se pojavljuje motiv zeca: Art vrt (1994); scenografija za predstavu Zli dusi (1995); U kom grmu leži zec (1997); Odlazak u belo (1999). Izložbi koja se dešava u jeku NATO bombardovanja prethodio je poziv znancima da kreativno odgovore na pitanje „U kom grmu leži zec?“. Dobijene crteže, grafike, kolaže i predmete u obliku zeca autor potom čuva u svom ateljeu u Petrovaradinu. Od prvobitne kolekcije, kupovinom i prilozima darodavaca, kolekcija se vremenom uvećava i raste do ideje o Muzeju. Umetnička aktivnost sa temom zeca kulminirala je izložbom Lepus in fabula u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine Novi Sad (2011) za koju Nikola Džafo dobija Politikinu nagradu.



Razvoj

Prvi put Muzej izlazi u javnost 2. septembra 2006. na 12. bijenalu umetnosti u Pančevu, što se smatra datumom njegovog osnivanja. Segmenti Muzeja prikazuju se i na drugim izložbama. Godine 2009. načinjen je pokušaj udruživanja privatnog preduzetništva i umetnosti i postavka odlazi na Zekin salaš u Krčedin. Posle godinu dana pokazale su se sve manjkavosti ovakve ideje i eksponati se vraćaju u Petrovaradin. Aktuelni zakon u Srbiji zaustavlja ideju o osnivanju privatnog muzeja koji dalje živi kao postavka u autorovoj kući (Koste Nađa 30, Petrovaradin) i povremeno otvara svoja vrata za publiku.



Gde smo sada

Kolekcija trenutno broji oko 2000 predmeta. Zbog pomanjkanja prostora izložen je samo deo kolekcije. Predmeti su grupisani u deset zbirki sa kartotekom, ali Muzej se ne zaustavlja na tome. Temi zeca pristupa se sveobuhvatno: posredstvom umetnosti, egzaktnih nauka, razvijanjem ekološke svesti ali i društvenim angažmanom ukazuje se na sve mane i bolesti društva, a projekat je ujedno i mali doprinos lepšem i kvalitetnijem životu, maštovitosti, vedrini i napretku u svakom smislu.



Zec koji je pojeo muzej i dalje traži stalno mesto boravka.