Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Zoran Todorović
Mileta Prodanović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Muzej u pokretu u Valjevu
Izložbom Ivan Radović - od apstrakcije do predela čulnosti u Narodnom muzeju u Valjevu, biće predstavljen deo projekta Muzej u pokretu Muzeja savremene umetnosti iz Beograda.Svečano otvaranje u Valjevu održaće se u Narodnom muzeju, u petak 17.oktobra u 18 časova.
Narodni muzej u Valjevu prvi je u nizu muzeja iz Srbije koji će predstaviti ovu značajnu izložbu, a tokom 2009. godine preuzeće je Spomen-zbrika Pavlja Beljanskog u Novom Sadu i Zamak kulture Kulturnog centra Vrnjacke banje. Autorka izložbe (i koordinator projekta Muzej u pokretu) je Žana Gvozdenović, viši kustos Muzeja savremene umetnosti.
Ivan Radović, poznati srpski modernista, prošao je kroz više različitih likovnih faza: kubokonstruktivizam, neoklasicizam, apstrakcija, naivizam, intimizam, poetski realizam. Naivizam kao stav, i kao novi predmet slikarstva, otkriva takođe i istraživanja na planu čiste likovnosti, sa emotivnim, ličnim tumačenjem umetnosti, u autentičnoj radosti življenja, te ukazuje na okrenutost ka unutrašnjem svetu. Glavna tema Radovićevog slikarstva jeste vojvođansko selo, sa prepoznatljivom atmosferom optimizma, humanosti i čulnosti, u spontanoj, sudbinskoj ljubavi prema rodnom kraju. Cilj izložbe jeste, da se nanovo osvetli Radovićev opus, vraćajući u fokus javnosti delo ovoga značajnog umetnika. Biće izloženo 43 dela, iz svih faza umetnikovog stilskog razvoja. U okviru ove selekcije nalazi se čak 10 dela «A» kategorije.
Razmatrajući u malome, opus Ivana Radovića na primeru dela koja se čuvaju u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, bez ideje redefinisanja već poznatih stilskih opredeljenja, često paralelnih, nekada retrogradnih, ali češće avangardnih, na ovoj izložbi, vidi se uzorni segment Radovićevog opusa, posmatran sa tačke gledišta što bliže samome delu, kao i konkretnom pitanju umetnosti koja su Radovića, tako duboko i strastveno zaokupljala.
Učio je slikarstvo u Budimpešti, na Umetničkoj akademiji.
Godine 1929. postaje prvak Jugoslavije u tenisu i igra za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije u Dejvis kup takmičenjima.Samostalne izložbe imao u Beogradu (1925, 1928, 1929, 1932, 1952, 1960, 1966, 1971, 1984 - crteži), u Novom Sadu (1966) i dr. Redovno izlagao na grupnim izložbama u Jugoslaviji i kao predstavnik zemlje u inostranstvu. Bavio se pedagoškim radom (Umetnička škola u Beogradu i dr). Dobitnik mnogih nagrada i priznanja.
Član SANU
Portfolio Muzej savremene umetnosti Beograd
Datum objavljivanja: 14.10.2008.