Pretraga

Osobenost umetničkog stvaralaštva Mile Dragićević jeste njeno uporno istraživanje u sferi, neki bi rekli "arhaične tehnike" – mozaika. Svojim izuzetno sinkretičnim pristupom, umetnica nastoji da usko polje tehnike stvaranja proširi. Poznavaoci Miline umetnosti svakako neće propustiti priliku da pomenu cikluse radova: Glave, Maske i Varijacije, gde je umetnica pokazala postupnost, krećući se od klasičnog dvodimenzionalnog mozaika, preko reljefne forme, da bi zatim u monohromim (jednobojnim) mozaičkim eksperimentima dosegla neobično novo polje stvaralaštva u fragmentima ogledala.

Pred nama je još smeliji pokušaj Mile Dragićević. Nanoseći mozaičke fragmente na trodimenzionalne konstrukcije (sačinjene od armaturne potke), Mila Dragićević je pokušala da sazda naročite „mozaičke kuće“, tom prilikom prolazeći kroz simulirani događaj gradnje. Mozaik je dobio trodimenzionalno uređenje klasičnog dekartijanskog prostora. Postupak gradnje kuća u njihovom minijaturnom obliku, ujedno je postao postupak gradnje tela, svojevrsnog oblika i, što je za umetnicu veoma važno, proces uosećavanja u materiju kamena. Mila Dragićević oprobala je svoje mozaičko umeće u sferi arhitektonike.

Na njenim "mozaičkim kućama" možemo uočiti detalje raško-moravskog stila, zatim naročito karakteristični oblik gradnje jednobrodih bazilika, klasičnu formu Crnogorske i Hercegovačke kuće (sa krovom od škriljaca). Ali, ni u jednom slučaju doslednost Milinih građevina nije sprovedena do kraja. Naime, umetnica nema nameru da proizvede modele realnih građevina, u tačno datoj razmeri. Ovde se radi o jednoj vrsti dublje potrage za gradnjom, o preispitivanju granica mozaičkog stvaralaštva, o uosećavanju u prostor putem mozaika; cilj: pronaći meru kamenu, uobličiti ga u proporciji, dosegnuti mozaikom prostor.

Kuća je spoj zemlje i neba u prostoru. Zidovi kuće: to je njena zemlja; podrum je njeno podzemlje, krov su nebesa.   



Jednostavnost Milinih kuća predstavlja jednostavnost postojanja tela, a telo postoji u sigurnom, čvrstom, konačnom i prepoznatljivom obliku: sagrađeno na skeletnoj osnovi. Apsurdno, u Milinom postupku stvaranja, ovu osnovu predstavlja kompozitni materijal – moderno tkanje od staklenih vlakana; naročita mreža, banalni građevinski predmet, bezlični materijal koji biva oplemenjen mozaičkim složajem.

Stanko Kržić