Pretraga

Performativni auto-erotski portreti dele prostor formata/ekrana sa segmentima is stvarnosti kao što su: gumene rukavice, plastična kutija za čuvanje banane ili podrugljivi Whoopee cushion. Svi ti objekti aludiraju na nedostajeću dimenziju virtuelne slike, a to su izostavljeni čulni nadražaji i emocije. Upotrebila sam digitalne aplikacije koje dupliraju željeni pokret tela i lica, i pritom ga prevode u potpuno novi prikaz. Potom sam taj proces prenela na platno, dodajući mu nove fragmente. Ljudsko telo postaje predmet izjednačen sa ostalim objektima. Fokus je na gornjem delu tela, pristupačnijem našoj prednjoj kameri telefona. Multiplicirani portreti jesu preventivno udvajanje sebe, beg od post-internet otuđenosti. Digitalna transformacija tela proširuje našu telesnost na nove oblike pojavnosti unutar virtualnog: našeg drugog postojanja. Dostupni softveri nam omogućavaju beskrajne protetičke izmene i dopune. Dobili smo besplatnu online virtuelnu hirurgiju.

 

Autorka

 



Monika Sigeti rođena je u Novom Sadu. Završila je osnovne studije – slikarstvo (2003) i master studije – nove likovne medije (2011) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Njena performativna praksa obuhvata različite medije od crteža, kolaža, slike do fotografije, videa i instalacija. Istražuje granice identiteta u virtuelnom svetu, intimni prostor nasuprot viralnom, javnom. Od 1997. godine aktivno izlaže na samostalnim i grupnim izložbama. Njen dosadašnji rad objavljen je u više publikacija. Sudelovala je u okviru više umetničkih projekata u zemlji i inostranstvu: u Japanu, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji, itd. Boravila je i stvarala u okviru Cite internationale des Arts, Pariz, Francuska (2011), eu-art-network, Cselley Muhle, Austria (2018), itd. Član je SULUV-a (2006), Novi Sad i ULUV-a (2000), Vrbas. Od 2017. godine ima status samostalnog umetnika proširenih medija.

 

http://monikasigeti.com