Pretraga

1981. godine u Grafičkom kolektivu priredio jednu od veoma zapaženih izložbi posvećenih erotskom crtežu. U svom bogatom stvaralaštvu Momа Antonović neguje figuraciju, ekspresionistički izraz i interesovanje za poniranje u dubine ljudskog bića, što potvrđuju i novi radovi. U dobu koje identitet svakog pojedinca potvrđuje i vidljivošću u svetu interneta, društvenih mreža i medija, izgleda gotovo nemoguće ne biti izložen pogledima drugih, biti autsajder i anonimus. Umetnik je napravio omaž  upravo takvim pojedincima koji su prolazili kroz njegov život i svakodnevnicu. Iako je reč o predstavama anonimnih ličnosti, posredstvom  njih umetnik indirektno progovara i o svima nama, kao i o vremenu i društvu u kome živimo. Ovi portreti, ekspresionistički u svom koloritu i izrazu, sa naglašenim crnim linijama koje oivičavaju prikazane figure, u nekim momentima bliski grotesknom, otkrivaju umetnikovu posvećenost ne samo likovnom, već i psihološkom aspektu naslikanih ličnosti.

„Antonović kritički, u duhu ekspresionizma, ističe upravo te pojedinosti na svojim anonimnim modelima, stvarajući brutalno realistične, ponegde nepodnošljivo teskobne predstave ljudske nesavršenosti ... Svakom tom malom anonimnom životu koji nas potresa svojom banalnom i istinitom dramaturgijom, on je posvetio mnogo pažnje i ukazao puno poštovanja. Pohvala anonimusu dodeljena je za postojanje,  podnošenje, za prolaznost,  opstanak, za učešće u ovom skupu“ (iz teksta Ksenije Marinković).  



Momčilo Momo Antonović (1938. Kruševac). Akademiju likovnih umetnosti završio u Beogradu, a na toj instituciji bio je profesor i dekan. Kao gostujući profesor predavao u Školi lepih umetnosti u Budimpešti i na Umetničkom koledžu u Edinburgu. Član je ULUS-a. Od 1958. priredio preko stotinu samostalnih izložbi i učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja: Zlatna plaketa ULUS-a (Beograd, 1972); Nagrada za slikarstvo na 21.Oktobarskom salonu (Beograd, 1980); Zlatno pero Beograda – nagrada RU Đuro Salaj (Beograd, 1985); Oktobarska nagrada grada Beograda (Beograd 1988) i druge.