Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Mladen Miljanović: Udar / Strike

Mladen Miljanović: Udar / Strike 7. jul – 10. avgust 2017. Otvaranje: petak, 7. jul 2017. u 20h_ N galerija Tokom otvaranja umetnik će izvesti performans „Ispraćaj“ Kustoskinja: Suzana Vuksanović

 


Stručno vođenje: subota, 8. jul 2017. u 12h Kroz izložbu vodi umetnik, Mladen Miljanović


Izložbu Udar čine najnoviji radovi iz umetničke produkcije Mladena Miljanovića (1981), umetnika iz Banja Luke i jednog od najprisutnijih autora iz regiona na savremenoj evropskoj umetničkoj sceni. Pozicioniran kao aktivista, vojnik umetnosti, odgovorni pojedinac, umetnik-antropolog, društveni subjekt koji deluje kritički u realnosti i preuzima samoodgovornost za nju, kod Miljanovića kontekst umetnosti i kontekst života nikada nisu odvojeni. Njegovi radovi korespondiraju sa društvenom stvarnošću, detektuju i mapiraju njene probleme i u polju reprezentacije funkcionišu poput korektiva. Miljanovićev konceptualni i operativni rad sa fikcijama i fiksacijama prošlosti, ali i sadašnjosti, ideologijama moći, političkim manipulacijama,zloupotrebama i zanemarivanjima (od strane) pojedinaca i društva odvija se u kontekstu Balkana, Bosne, ali i šireg istočnoevropskog socijalno-političkog, etičkog, ekonomskog, geografskog i kulturnog miljea u kom Miljanović živi i deluje.



„Crni granit, taj kao smrt težak kamen, Mladen Miljanović koristi za realizaciju veće grupe radova u najnovijoj umetničkoj produkciji. Upotreba baš ovog kamena u umetničke svrhe – sa stvarnim i simboličkim značenjima koje ima u (komemorativnoj) kulturi, verovanjima i psihologiji regiona (preciznije, centralnog dela nekadašnje Jugoslavije) – umetniku se nekako nametnula kao prirodna i logična. Nakon što je kao dobitnik Henkelove nagrade za izložbu u Muzeju moderne umetnosti Fondacije “Ludvig” u Beču 2010, pripremio i prvi put upotrebio crni granit za realizaciju rada Monumentalna fragmentacija, Mladen Miljanović je ponovo upotrebio crni granit za kompleksni projekat Vrt uživanja, kojim se 2013. predstavio u Paviljonu Bosne i Hercegovine na 55. bijenalu u Veneciji.


Materijal od koga se u ovom delu sveta najčešće izrađuju nadgrobni spomenici već neko vreme ima vodeću ulogu u Miljanovićevoj metodologiji rada kada konceptualizuje i kontekstualizuje socijalna i psihološka (kako kolektivna tako i individualna) stanja razapetosti između načela uživanja i nagona smrti s jedne, te individualnih istina i kolektivnih apsurda i paradoksa, s druge strane.



Centralno mesto u najnovijoj grupi radova po svemu pripada radu Udar 1 (2015–16). Veličina i težina Udara 1, njegova vizuelna i energetska monumentalnost ostavljaju snažan utisak. Na prvi pogled rad je vojni plan napada na Srednju Evropu. No, ukoliko se pažljivije pogleda legenda rada, postaje jasno da je to, zapravo, plan ekonomske invazije nevidljivih ljudi iz Osječana, bosanskog sela Mladenovog detinjstva, na prostore/teritoriju takozvanog razvijenog sveta.



Performans U brišućem letu (2017), izveden prvi put na nedavnom otvaranju Miljanovićeve izložbe u Budimpešti, neposredno se nadovezuje na Udar 1. I ovaj put on preuzima iz vojnog vokabulara i vojne strategije ne samo naziv već i značenje pojma. Idejno polazište performansa je izraz koji bi se u vojnoj terminologiji odnosio na akciju borbenih aviona koji u „brišućem letu“ osmatraju, izviđaju ili gađaju ciljeve, a ispod delovanja radara.



Sintagma ispod radara nudi nam se kao neka vrsta ključa za iščitavanje Miljanovićevih recentnih radova. A šta konkretno znači biti/proći ispod radara? Pojednostavljeno, reč je o situaciji u kojoj je malo ili nimalo pažnje usmereno ka nekome ili nečemu. Biti ispod radara značilo bi naći se ispod, ili mimo nečije pažnje, kako bi se ostvario/pogodio određeni, planirani cilj. Delovati neprimetno, skriveno, izvan domašaja pogleda, samim tim i mimo akcije/reakcije nekoga ili nečega što bi to delovanje, taj brišući let sa namerom osvajanja i postizanja određenih ciljeva, moglo da zaustavi, onemogući, spreči… S druge strane, biti ispod radara znači biti nevidljiv čak i za one čija je obaveza da se vašim slučajem bave.



U (svom) brišućem letu Mladen Miljanović (putem različitih umetničkih medija, metoda, alatki i materijala), u prvi plan, u centar (naše) pažnje, postavlja upravo one pojave, događaje, ljude (ponašanja i postupke), koji su inače ispod radara, nevidljivi, nebitni, nevažni za sistem, društvo ili državu. S druge strane je ono što se s namerom i strateški želi (o)držati ispod radara zakona i zakonitog. To su ponašanja, pojave, događaji, akcije, na ivici legalnosti i legalnog, ali ne i legitimnog prava na borbu za egzistenciju, za „goli život”. I to je taj udar na Srednju Evropu u brišućem letu. To je glavni, potresni i onespokojavajući, subverzivni i konstruktivni sadržaj Miljanovićevih aktuelnih umetničkih preokupacija, njegov napad i njegova odbrana ironije i apsurda života, ovde i sada.” Suzana Vuksanović, izvodi iz teksta „Ispod radara” objavljenog u katalogu izložbe Mladen Miljanović: Udar / Strike, MSUV, Novi Sad, 2017.


Mladen Miljanović je rođen u Zenici 1981. godine. Nakon završene srednje škole u Doboju, odlazi u Školu rezervnih oficira gde dobija čin vodnika. Posle završenog roka upisuje Akademiju umetnosti (Odsek za slikarstvo) u Banja Luci. Dobitnik je nagrade Rotary kluba 2005. za postignuti uspeh na studijima i nagrade Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske za najbolje radove na završnoj izložbi Akademije umetnosti, Banja Luka, 2006. Mladen Miljanović dobitnik je i nagrade "Zvono" za najboljeg mladog umetnika u BiH 2007. godine, Henkelove nagrade za umetnost 2009. godine, kao najbolji umjetnik iz regiona centralne i istočne Evrope i centralne Azije, na osnovu koje je izlagao u bečkom MUMOK-u. Smatraju ga za jednog od najzanimljivijih stvaralaca koji su se pojavili poslednjih godina na umetničkoj sceni Istočne Evrope. Zaposlen je na Akademiji umetnosti u Banjaluci kao asistent na predmetima Intermedijalna istraživanja i Teorija prostora.


 

Datum objavljivanja: 03.07.2017.