Pretraga

U okviru 10. po redu a, prvog nomadskog, letnjeg programa FLU: VREMENSKE KAPSULE, u galeriji PRO3OR će se tokom avgusta održati tri izložbe koje će postavljati pitanja: Kako, šta i zašto baš to i tako pamtimo? Da li nas um štiti sećajući se češće lepih stvari? Da li stvarno najduže pamtimo mirise? Kako se sećanje menja i može li se izmeriti njegova varljivost?



FLUizmi se sada, nakon 10 godina, umesto retrospektive, rekapitulacije, reevaluacije, re, re... izmeštaju iz prostora Galerije i Izloga FLU. Sastavljeni od žudnje i nestrpljenja, Letnji programi tako ostaju trenuci samostalnosti, slobode i utisaka pustolovina. VIše o FLUizmima: http://www.pro3or.org/10-fluizmi-1-nomadski-letnji-program-vremenske-kapsule/





Umetnici: Mirza Dedać, Stevan Kitić, Miloš Bogadnović







Prva u nizu avgustovskih izložbi:



DOGAĐAJ - Mirza Dedać

od 3 do 10. avgusta - galerja PRO3OR



"Sadašnjost stalno menja i preuređuje prošlost." - William Kentridge, Triumphs, Laments and other Processions, 2016.





1982. godine Zagrebački Vjesnik je izdao jubilarni 150-ti broj stripa Alan Ford. Ovaj italijanski satirični strip je u bivšoj Jugoslaviji vrlo brzo prihvaćen. Iako neshvaćen kao politički strip izvestan stepen cenzure je ipak postojao. U ovom broju pod nazivom Kriminal & comp. urednici lista su strip skratili za čak pet stranica. Ceo jedan geg u stripu je izbačen zbog pojavljivanja nepodobnih ličnosti iz istorije. (Čuvena je urbana legenda o epizodi Alana Forda u kojoj je lik diktatora bio inspirisan Titom i samim tim, taj nastavak stripa nikada nije izašao na teritoriji Jugoslavije. Međutim u intervjuu koji je Pavle Ćosić vodio sa Max Bunkerom za X Zabavu, Bunker je kategorično negirao ovu trvrdnju izjavom: „ Assolutamente no!“)



Cenzura započinje kada gradski većnici, stalni akteri stripa i pripadnici vlasti javnim govorom otvaraju izložbu u jednoj od gradskih galerija, dok su u prvim redovima posetilaca vodeće političke figure Drugog Svetskog rata. Staljin, Hitler, Musolini i drugi u nastavku daju svoje komentare o izložbi i bez skrivanja govore o političkim stavovima i uverenjima.



Navedeni primer cenzure koristi se samo kao komentar; novi narativ je refleksija na jedan segment istorije cenzure koji podstiče kritičko razmišljanje o odnosima umetnika, kustosa, izlagačkih prostora i kulturne politike uopšte. Doslednost Mirzinog citiranja izostavljenih strip istorijskih datosti je vrsta subverzivnog štita, kritika prilagodljivosti i neustrašiva senka umetničke budnosti.