Pretraga

Nastala je osamdesetih godina 12. veka, pisana je na pergamentu i sadrži 181 list. Jedan od listova koji je ruski vladika Porfirije Uspenski odneo 1845-46. godine iz Hilandara, čuva se u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, a uskoro će biti poslat put Beograda i Narodnog muzeja.

Zapis na poslednjem, 181. listu Jevanđelja govori da ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Miroslavljevo jevanđelje je, verovatno, bilo namenjeno njegovoj zadužbini – episkopskoj crkvi sv. Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu, a pretpostavlja se da je tamo moglo biti ispisano i ilustrovano.

Miroslavljevo jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije. Po svom sastavu je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Osim jevanđeoskog teksta, ispred svakog čitanja ima ispisane alilujare. Tekst Jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom. Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već je verovatno iz XIV veka, a pretpostavlja se da je preuzet sa nekog drugog rukopisa.

Kao najstariji srpski, ilustrovani ćirilični rukopis, Jevanđelje je, aktom Narodne skupštine 1979. godine proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja. U junu 2005. godine, Miroslavljevo jevanđelje je upisano u listu Pamćenje sveta (Memory of the World), o čemu je Narodni muzej u Beogradu dobio je sertifikat UNESKA. Narodna biblioteka Srbije koja je matična ustanova za zaštitu stare i retke knjige, propisala je poseban režim po kojem Miroslavljevo jevanđelje, uz odobrenje Ministarstva kulture i informisanja i saglasnost Narodne biblioteke, može biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine.

Brižljivo čuvano, Miroslavljevo jevanđelje će biti ovoga puta izloženo u potpuno novoj zaštitnoj klimatizovanoj komori, koju je za Narodni muzej samostalno finansirala gospođa Radmila Milentijević, osvedočeni poštovalac kulturne baštine prijatelj Narodnog muzeja.