Pretraga

Svet obeležava umetnost srpske slikarke Mire Maoduš

Muzeji i galerije u Francuskoj, Italiji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Kanadi i Japanu će 2022. godinu posvetiti samostalnim izložbama Mire Maoduš, jedne od najznačajnijih srpskih umetnica sa zavidnom međunarodnom umetničkom reputacijom, kako bi proslavili njen doprinos istoriji savremene umetnosti. Posle Pariza, u četvrtak 16. juna sa početkom u 19:00 sati, u Galeriji `73 biće svečano otvorena izložba slika „U čast Puškinu“, koja je deo svetskog ciklusa izložbi „Celebrating Mira Maodus“.

Mira Maoduš rođena je u Metku, 14. oktobra 1942. godine.  Njena majka Sofija Tesla je bila bratanica Nikole Tesle. Mira je studirala slikarstvo u Školi za primenjene umetnosti u Frankfurtu (1965–1968), gde joj je jedan od profesora bio Jozef Bojs, zatim na Akademiji (Accademia di belle arti) u Veneciji (1969–1972) i Akademiji (Ecole National Superieur des Beaux-arts) u Parizu (1972–1975). Magistrirala  je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Milanu 1978. godine. Osim u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Japanu, boravila je u Rusiji, Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Član je japanske grupe umetnika Ša-Đi-Cu od 1983. i ULUS-a od 1987. godine.

Bavi se slikarstvom (ulje, akrilik, tempera, gvaš, akvarel) i crtežom (olovka). Radila je portrete i figure ljudi u kafanama i drugim javnim prostorima, posebno dok čekaju metro, iskazujući tako i socijalno angažovane stavove. Isto je činila obrađujući potrošene konzerve ili otuđenost sablasno praznih stanica podzemne železnice. U njenom opusu ima dosta imaginarnih urbanih motiva, najčešće onih od nikad izbledelih sećanja na Beograd,  zatim predela ispunjenih opalim lišćem. Skoro dve decenije se uglavnom posvećuje slovima i, poslednjih godina, brojevima, od kojih gradi apstraktne kompozicije. Pretežno koristi snažnu kolorističku orkestraciju i pripada ekspresionistima.

 Učestvovala je na zajedničkim likovnim smotrama, između ostalih na Majskim i Jesenjem salonima u Parizu, Izložbama UENO muzeja u Tokiju, Izložbama Slobodna akademija slikarstva u Milanu, Oktobarskim salonima, Jesenjim izložbama, Izložbama Crtež i mala plastika u Beogradu itd. Samostalno izlaže od 1973, u otadžbini i širom sveta, između ostalog u Narodnom muzeju Srbije, Galeriji Ulusa, Galeriji `73, Galeriji Ruskog doma, Galeriji savremene umetnosti u Kruševcu, Gradskoj galeriji u Užicu, Muzeju Hercegovine u Trebinju,  Alba-Avis Galerija u Torontu, Kanada, Galerija RTS, Beograd, Galerija Daniel Beseš u Parizu, Galerija Safir u Parizu, Galerija Opštine 7. Arondismana, Pariz, Dinard Korševel u Pekingu.

Njena dela čuvaju i izlažu Narodni muzej Srbije, Muzej savremene umetnosti i Galerija 73 u Beogradu, Muzej Hercegovine u Trebinju, Narodni muzej u Kruševcu, Mijagi muzej u Tokiju, Muzej savremene umetnosti u Kamakuri, a nalaze se i u mnogim privatnim zbirkama. Takođe, redovno se, od 1998, reprodukuju kao novogodišnje čestitke Uneska.



„Njene slike su prave himne namenjene dušama ljubitelja umetnosti posle dvehiljadite, jer sa jedne strane budi njihovu prirodnu potrebu  za bojom, uprkos reduciranim elementima formalne strukture slike. Naročito je atraktivna Maodušova  prividna strogost i disciplinarnost kada je reč o formi izraza i zanesenost iskonskom čežnjom prema boji. Ovaj dualizam lako bi mogao da se zagubi  u nezgrapno saznanim celinama. I baš u prevazilaženju takve mogućnosti Maodušova pokazuje svoju promišljenost, inteligenciju stavljenu u funkciju “zavođenja reda” na oslikanim površinama. Ova slikarka pokazuje tipičnu posmodernističku slobodu izražavanja, ne osvrćući se u svom načinu slikanja ni na koje vrednosti sem onih koje po prirodi stvari pripadaju čulu vida, ne nadovezujući se ni na kakav model senzualnosti svojstvene čoveku kao i na misaone atrakcije. Njene slike otud  u nečem bitnom imaju istu alternativu: ili ih nećete primiti kao ono što se od slike očekujete, ili ćete pak prihvatiti ono najvrednije u njima, njihovu zavodljivu heterogenost, disciplinovanu sa osećanjem blagosti, ili kako se drukčije može  reći radosti koju slika daje za vas od sebe. Ove slike nisu sklone himničnom veselju neutaživoj potrebi za šarenilom. U njima ima neke ozbiljnosti koja reguliše optimalni odnos onoga što je sadržaj namenjen čulu od onoga namenjenog duhu.  Zato  Mira Maoduš jednako uspešno radi slike u malom i velikom formatu. Prostor za nju, baš kao i forma žive u “ ljubavi” i nisu one gospodarice njenih slika.  Kraljica  kompozicija  Mire Maoduš jeste i ostaje boja. Ona je ta koja potčinjava prividnu dominaciju elemenata forme i prostora i u njihovoj sintezi proizvodi  naročitu radost gledanja  čija tajna moć je u koloristički razbuktaloj svetlosti koju vam daju ove slike.“  (Đorđe Kadijević - izvod iz teksta za katalog)

Izložba će trajati do 5. jula.