Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Milija Belić - fotografije

U Biblioteci grada Beograda, Knez Mihailova 56, Odeljenje umetnosti u četvrtak, 2. oktobra u 18 časova, održaće se prezentacija fotomonografije "Milija Belić - fotografije 1964 - 1978"

 


Učesnici prezentacije su: Mileta Aćimović Ivkov, urednik, Ivana Brezivac, glavni urednik časopisa ReFota, Mirko Lovrić, fotograf i autor.Fotomonografiju je izdala "Narodna knjiga - Alfa".


Otvaranje izložbe fotografija je istog dana u Galeriji "Atrijum" Biblioteke grada Beograda, Knez Mihailova 56.


"Rudovci, malo rudarsko naselje nadomak Lazarevca, na obronku Kolubarskih rudnika, šezdesetih. Otac mi je, kao desetogodišnjem dečaku, kupio prvi fotoaparat. Sećam se, bio je ruske proizvodnje i zvao se "Smena 2". Ubrzo je postao moja najomiljenija igračka. Ali i više od toga. Lako sam kod lokalnog fotografa savladao osnove fotografske tehnike, a nedugo potom i otkupio njegovu opremu i u svojoj sobi instalirao fotolaboratoriju. Otada su seanse pripremanja razvijača i fiksira, kao i sušenja fotografija na prozorskom staklu, postale uobičajena pojava. Pošto u Rudovcima u to vreme praktično nije bilo fotografa, meštani su me često zvali da zabeležim njihove porodične svečanosti ili su dolazili da ih fotografišem za ličnu kartu, pasoš, indeks, vozačku dozvolu. Tako je kroz objektiv mog malog fotoaparata prošla čitava galerija najrazličitijih likova. Većina od njih danas, nažalost, više i nije među živima. Ali, osim "službenih" fotografija, bilo je uvek prilike da napravim poneki snimak "za svoju dušu", situacija koje su sadržavale izvesnu intrigu i koje bi me uzbudile svojom neobičnošću, skrivenim smislom, lepotom. Upravo ovo beleženje emocija, potreba da se otme od zaborava karakterističan trenutak krhke prolaznosti (ovoga sam postao svestan tek danas), bili su osnovni pokretač i motiv mog tadašnjeg bavljenja fotografijom..."


Milija Belić je 1978. godine završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarski, u klasi profesora Zorana Petrovića. Dobitnik nagrade za crtež na Fakultetu likovnih umetnosti kao najbolji crtač u generaciji, u klasi profesora Aleksandra Lukovića, 1974. Član ULUS-a od 1979. godine.

Izlaže redovno od 1978. godine na brojnim samostalnim i zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu. Likovne priloge objavljuje u listovima i časopisima: Književna reč, Književne novine, Politika, Polja, Venac, Galaksija, Duga, ABV Hronika, Kolubara, itd. Tekstove iz teorije umetnosti objavljuje u Delu, Književnoj reči, Radio Beogradu, itd. Stipendista Francuske vlade 1983-84. godine, od kada paralelno boravi u Parizu i Lazarevcu.

Diplomirao estetiku i završio postdiplomske studije estetike u Parizu 1992. godine. Odbranio sa najvišom ocenom doktorsku tezu na Sorboni 1994. godine pod nazivom “Plastički ritam – prolegomena za  jednu metaumetnost” i stekao titulu Doktora umetnosti i nauka o umetnosti pariskog univerziteta. Učestvovao u radu međunarodnog kongresa estetičara u Parizu 1994. godine. Član je AICA-e, Međunarodnog udruženja likovnih kritičara, od 1999. Dobitnik Vidovdanske nagrade grada Lazarevca 2004.

Učestvovao u radu više likovnih kolonija: Dudovica (1979), Studenica (1996), Rudovci (1996), Grocka (1999), Bašin (2004), Mladenovac (2004), Mostovi Balkana - Kragujevac (2004), Hilandar (2005), Petrovac na moru (2005), Zlatibor (2006), Despotovac (2006), Grocka (2006), Petrovac na moru (2006), Mojkovac (2007).

Dela mu se nalaze u sledećim kolekcijama: Nacionalna biblioteka, Pariz; Muzej savremene umetnosti, Beograd; Jugoslovenski kulturni centar, Pariz; Gradska biblioteka, Beograd; Ministarstvo za kulturu, Beograd; Moderna galerija, Lazarevac; Galerija Mostovi Balkana, Kragujevac; Centar za kulturu, Sopot; Centar za kulturu, Mladenovac; Crvena komuna, Petrovac na moru; Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad; Gradska biblioteka, Pančevo; Institut Čigota, Zlatibor; Centar za kulturu, Despotovac; kao i u mnogim privatnim kolekcijama. Izvedena skulptura „Paradigma“, Lazarevac, 2007.


 


 

Datum objavljivanja: 29.09.2008.