Pretraga

         O tome u kakvom svetu živimo najdoslednije u svom stvaralačkom opusu prikazuje multimedijalna umetnica i sindikalna aktivistkinja Milica Ružičić. U novom ciklusu slika i objekata ona se bavi društveno angažovanim temama koje se odnose na ljudska prava građana, privatnu svojinu, korupciju i kriminal u društvu, represije autoritarne vlast.



       Slike i crteži Milice Ružičić seku kroz sve neoliberalne vradžbine i magijska razmišljanja direktno pokazujući socioekonomske korene anksioznosti – predatorski državni neoliberalizam („Strah od izvršitelja“) na periferiji globalnog kapitalističkog sistema („Strah od gubitka posla“) sa nadziračkim represivnim državnim aparatom koji se stara za održavanje ovakvog poretka („Nadzor“). Njene skulpture, na drugoj strani, vizuelizuju negativne zdravstvene posledice anksioznosti – od dugoročno smrtonosne srčane aritmije do motorne tenzije. Zajedno, ovi umetnički radovi pozivaju na zasnivanje pogleda na anksioznost iz perspektiva socijalne, političke, komunalne i kritičke psihologije, koje za objašnjenjima tragaju u društvenim odnosima i strukturama. Međutim, ukoliko se uzme u obzir čitav kritički opus Milice Ružičić, postaje jasno da se njen iskaz ne završava na ukazivanju na društvene izvore anksioznosti, već na tezi da je ona zapravo disciplinujuća sila neoliberalizma.



        Shvatanje da anksioznost potiče i iz štetnih društvenih relacija i da je vladajuća ideologija koristi za održavanje sopstvene hegemonije, mora voditi novim oblicima zajedništva koji bi prevazišli neoliberalni individualizam. Umetnički radovi Milice Ružičić stoga nisu samo dokumenti anksioznosti i njenih „nevidljivih“ uzroka, već je ujedno njihovo stvaranje i izlaganje zajednici poželjni oblik lične borbe za kontrolu nad sopstvenim strahovima. (Lav Mrenović, iz uvodnog teksta)

Milica Ružičić diplomirala je 2005. na vajarskom odseku u klasi profesora Mrđana Bajića, a magistrirala 2008. na istom fakultetu. Godine 2016. odbranila je doktorski umetnički projekat na temu „Interaktivna instalacija u javnom prostoru Dolap – Kritički potencijal umetnosti“, i stekla zvanje doktor umetnosti – likovne umetnosti na FLU u Beogradu, mentor Radoš Antonijević. Godine 2019. stekla je zvanje profesora strukovnih studija u polju umetnosti, na VŠLPU. Od 2005. jedna je od osnivačica i članica nezavisne umetničke grupe Dez.org. Od 2005. do 2008. bila je angažovana kao saradnica u nastavi na Arhitektonskom fakultetu. Od 2008. godine članica je ULUS-a. Od 2009. predaje vajarstvo na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beograd. Od 2013. je predsednica jedinog reprezentativnog sindikata u školi VŠLPUSS. Od leta 2018. predsednica je odbora vajarske sekcije ULUS-a. Učestvovala na velikom broju tribina, umetničkih kolonija i radionica u zemlji i inostranstvu.