Pretraga

"Umetnica portretiše  izolovane komade garderobe koji emituju nekakav svoj, zaseban život, postajući gotovo surogat za telo, koje depersonalizovano poprima oblik podmetača, vešalice za izlaganje vladajućih društvenih obrazaca. Mićićeva sve to efektno “zapisuje” jasno iskazujući prema problemu svoj kritički stav, pojačan i izborom da upravo kroz klasične medije eksplicira savremeno svakod(n)evno, odnos između individue i društva, tela i predmetnog sveta, pojavnosti i sadržine, i njihovu sveukupnu uslovljenost ritmom zahuktalog aktuelnog trenutka...                       



Za autorku odevni predmet je intrigantan sa pozicije intermedijacije koju vodi između sopstva, tela i društva. Efermerna svakodnevna potreba u slučaju Mićićeve sagledana je kao proces lične i grupne određenosti kroz vizuelni izraz, signal  koji saopštava, prećutkuje, naglašava, ali i zavodi i zbunjuje. Serija likovnih stillo-va nastaje u frejmovanju trenutka, situacija, dočarava posmatraču (ne)poznatu hronologiju poigravanja ili "zanimacije", vodi kroz svojevrsni brevijar prilagođavanja i konstruisanja, upućuje u male priče o svakod(n)evnim izborima, utiscima, zeljama. To ističu svaka kontura, oblina, dezen i haljine i kože, ali i «oparana» ili «odevena lica», koja umetnica zadržava još samo za svoje dečije likove, jedine zaogrnute ruhom  nevinog i iskrenog pogleda na svet..."



                              Miroslav Karić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)