Pretraga

Milan Đorđević i Sanja Ćopić u svojim radovima nude dva potpuno različita pristupa razmatranju osnovnih pitanja s kojima se susreću mladi umetnici u Srbiji nakon završetka studija umetnosti i početku svoje umetničke karijere.



 



Rad Milan Đorđević je najperspektivniji mladi umetnik je dokument reakcija aktera umetničke scene u Beogradu na poziv da učestvuju u radu i daju umetniku video izjavu podrške. Osnovni problem s kojim je spregnuta tema rada jeste mogućnost određivanja bilo koga za poziciju najperspektivnijeg mladog umetnika (u Srbiji). Atribut najperspektivniji (ili samo perspektivan) u kontekstu umetničke scene u Srbiji može imati različito značenje, što je konsekventno značenju definicije umetnika kao značajnog, etabliranog, relevantnog. Teren na kojem nastaje rad je savremena kultura vizuelnih umetnosti u Srbiji, koja je nedovoljno velika da bi u njoj vladali mehanizmi spontane evaluacije, te je u kontekstu skučenosti umetničkog prostora Srbije lako njome manipulisati. Na osnovu opservacije da pozicija perspektivnog mladog umetnika zapravo predstavlja prazno mesto u radu je učinjen pokušaj konstruisanja i širenja ideje o sebi kao perspektivnom mladom umetniku, kroz prikupljanje izjava.



Rad Sanje Ćopić je praktičan i usmeren na istraživanje i donošenje odluke o sledećem neophodnom koraku u željenoj i mogućoj karijeri umetnice. Postavljanjem i izradom “probnih” radova, sa nadom da će se u tom procesu javiti i odgovor o tome šta je pravi tip rada i umetnosti kojim ona treba da se bavi, umetnički stvaralački proces se ogoljuje i umesto prirodnog istraživanja, daju mu se svojstva artificijelnog i sistematskog procesa odabiranja sledeće aktivnosti i pogodnog pravca kretanja kroz sopstvene mogućnosti. Rad je zamišljen kao demonstracija mukotrpnog traženja sopstvene, eluzivne poetike i slike o sebi, koja je sve samo ne glatka, intuitivna, prirodna i laka.



Postavka je zapravo work in progress, i otvoren proces nastajanja i odabira “pravog” rada od nekoliko pokušaja radova. Odabirom jedne teme - HOW TO LOVE BROKEN AND UGLY THINGS, koja je interesuje u ovom periodu, ostaje otvoreno pitanje rešenja i pristupa istoj temi - kroz različite tehnike, medije i razmišljanja. Izložba dokumentuje i prateći materijal jednog sistematičnog, matematičkog, nametnutog i prisilnog postupka stvaranja rada - spiskove, viškove, pokušaje i tekstove. Ovaj proces je na kraju ipak stvaralački - jer proizvodi radove, iako oni nisu završeni i prezentabilni, već samo naznake mogućih trasa. Umetnica sve svoje sumnje i pitanja beleži i deli sa publikom, demisitifikujući stvaralački proces i predstavljajući ga kao stvar racionalne odluke i pokušaj unošenja reda u haos mogućih rešenja.



Naziv izložbe - To be decided, odnosi se na neodređeni mikrotrenutak promišljanja sopstvene umetničke karijere i pozicije na sceni sa kojim se Milan i Sanja, a i većina mladih umetnika, susreću nakon završenih studija.



Sanja Ćopić je rođena 1992. godine u Beogradu, gde je završila master studije vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti. Na prvoj godini studija dobila je nagradu za najbolji portret, a na poslednjoj nagradu „Perspektive“ koju dodeljuje Šok zadruga. Takođe, pobednica je konkursa za video umetnost „Telo kao režim“. Učestvovala na 25 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a ovo joj je treća samostalna izložba. Trenutno se bavi digitalnim marketingom i crowdfundingom u fondaciji koja se bavi filantropijom. Bila je stipendistkinja Republike Indonezije na programu kulturno-umetničke razmene 2017. godine.



Milan Đorđević je rođen 1992. godine u Prokuplju. Završio je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Na završnoj godini studija je dobio nagradu „Perspektive“ koju dodeljuje Šok zadruga. Učestvovao na jedanaest grupnih izložbi. Trenutno je student je doktorskih studija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovo mu je drugo samostalno izlaganje.



 



Radno vreme Velike galerije: svakog dana osim nedelje od 17:00 - 21:00



Ulaz slobodan