Pretraga

Eikaiwa (英会話), u prevodu sa japanskog „konverzacija na Engleskom jeziku”, predstavlja sistem učenja Engleskog jezika sa fokusom na svakodnevnoj komunikaciji koji nude mnogobrojne škole jezika u Japanu. U protekle dve godine radim u jednoj od vodećih eikaivi, prihvatajući njenu korporativnu ideologiju, obesmišljenu komunikaciju i nisku platu kao pravila igre, kako bih problematizovala ideju institucionalizovanja jezika kroz stereotipe i obrasce, banalizovanja znanja, prekarnog rada, usmeravanja učenja ka sistemu praznog numeričkog bodovanja. Sam početak rada u ovakvoj kompaniji označava dobijanje jedinstvenog broja radi identifikacije, u mom slučaju f2172.



Nikada nisam upoznala svoje nadređene ili studente. Radeći u ambivalentnom prostoru Skajpa, moji časovi traju 25 minuta i najčešće prate unapred pripremljeni kompanijski scenario. U tom scenariju predavač izvodi prepisane kodove ponašanja, održava pozitivan stav, stimuliše preuveličanim entuzijazmom, skriva određene podatke (npr. da ima i drugi posao) neutrališući sebe, oslobađajući se svih tragova individualizma. Eikaiwa sistem je osmišljen da u velikoj meri negira ili neutrališe postojanje realneličnosti (profesori i studenti koriste pseudonime) realnih prostora (predavači simuliraju kancelarijski prostor, uklnjajući izkadra detalje koje upućuju na činjenicu da rade od kuće) kao i realna mišljenja (lista tema za izbegavanje: politika, konflikt, religija, terorizam itd.)



Lični prostori u kojima se nalazimo time postaju vidljivo ali zabranjeno područje, geografski i ideološki izolovano, nedefinisanih koordinata ali utvrđeno politikom kompanije. Drugi plan sistemom zabrana postaje nevidljiv, nekonstruisan nosilac tragova realnosti i svakodnevnog postojanja. Kroz njega saznajem ko su zapravo ljudi sa kojima radim, i šta se nalazi iza ideje samoreprezentacije ugrađene u predvidiv govor.



Fotografije nastaju kao direktne kontakt kopije prostora, upotrebom printskrin-a u momentu kada studenti na kratko napuste scenu. Na ovaj način sliku gradi ne samo ono vidljivo već i latentno, brzina protoka informacija, bezbrojnih bitova u sekundi, koji deluju protiv kvaliteta i razgrađuju prikaz. (Mia Ćuk)



Mia Ćuk (1988) rođena je u Novom Sadu gde je diplomirala na likovnom departmanu Akademje umetnosti 2011 godine. Master studije fotografije završila je na Univerzitetu Vestminster u Velikoj Britaniji, u klasi profesora Dejvida Bejta. Jedan je od osnivača platforme Dust Studies, gde sa grupom umetnika sarađuje na istraživanju prostoragrada, njegovih nepredviđenih površina i zaboravljenih detalja. Učestvovala je na različitim izložbama, projektima i rezidencijalnim boravcima u Srbiji i inostranstvu. Dvostruki je finalista nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos.



www.miacuk.net



www.duststudies.org