Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Mi smi (se) navikli, Noe Treister

U utorak, 19. majau 19 sati u Galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca, otvara se izložba "Mi smo (se) navikli", autorke Noa Treister. Izložba se može pogledati do 7. juna.

 


 


MI SMO (SE) NAVIKLI


Instalacija je sastavljena od kupatila kao objekata, fotografija štampanih na platnu i polu-transparentnom papiru. Fotografije su slikane od 2005. do 2007. godine, uglavnom na području Istočne Srbije. One predstavljaju oskudnost života usled nedostatka tekuće vode.

Tema izložbe je ideološka podeljenost po pitanju vode. Iako je regija Homoljskih planina bogata vodom, ljudi u mnogim selima nemaju tekuću vodu u svojim domovima. Ovo stanje je delimično posledica opšte nerazvijenosti infrastrukture a delimično nedostatka inicijative samih stanovnika. U selu Debeli Lug, gde sam ja živela, tekuću vodu je obezbeđivao grad (Majdanpek) svakog drugog dana, u trajanju od nekoliko jutarnjih sati. Prema tome, u vreme dolaska tekuće vode, neko je (uglavnom žena) morao da ostane kod kuće i napuni kanistere. Žena stoga ne može da ode na posao, ne može da bude nezavisna, što otežava ekonomsku situaciju celokupne porodice.

Moj rad se bavi načinom na koji se ovaj nemar, bilo da su ga nametnuli društvo i država, bilo da je samonametnut kao rezultat nedostatka inicijative, pretvara u ideologiju navike – "Mi smo (se) navikli" – to jest u situaciju koja se ne može promeniti.

Nemar je veoma  podmukao vid nasilja zato što je nevidljiv i zato što veoma uspešno uvlači žrtvu. Ovakav nemar, često osnažen spoljašnjim okolnostima, veoma brzo postaje samonemar – „Mi smo (se) navikli“ – koji onda u ideološkom smislu sebe izgrađuje u "To smo mi". Život bez vode u 21. veku predstavlja zlostavljanje tela, izaziva zaraze i naglo starenje. U mentalnom smislu, zavisnost od nečije milosti u najosnovnijim potrebama i zahtevi da se ispuni sopstvena uloga vrlo brzo se pretvaraju u nedostatak inicijative i nedostatak brige za sebe same.

Ideologija se veoma često stvara ponavljanjem, u vizuelnom smislu, ukrašavanjem, posebno u tradicionalnim seoskim društvima. Dakle, tradicionalne rukotvorine imaju veliku ulogu u učvršćivanju takvih ideologija i nemara te vrste. Pomoću ideologije "Mi smo (se) navikli" i  načina na koji se ona pretvara u lepotu održava se jaz između vode u mitološkom značenju, hranljive i plodonosne, kao izvora života, rasta i isceljenja, s jedne strane, i nedostatka tekuće vode, higijene i tehnologije, s druge strane. Održavajući taj jaz, ljudi doprinose nasilju nad samim sobom. To je cena koju plaćaju za učestvovanje u zajednici. Moj rad koristi fragmente fotografija da bi pokazao kako dokumentovana stvarnost postaje ukras, to jest kako se ona ustanovljava u ideologiji i time ovu podelu produbljuje, remeteći udobnu ravnotežu zarad stvaranja mnogo dinamičnije strukture.


Noa Treister je umetnica i kustos, bavi se socio-ekonomsko-političkim problemima na oba svoja umetnička projekta koje je vodila i u kojima je bila učesnik. Završila je Akademiju za umetnost i dizajn (The Art Academy Bezalel) u Jerusalimu i trenutno radi doktorat na Odseku za umetnost i komunikaciju (The European Graduate School) u Švajcarskoj. Živi i u Beogradu i radi širom Srbije i Evrope.

Važniji projekti: Employment, Češka 2003/04, Under Construction, radionica, Mayrau Miners’ Museum, Češka 2004, Art Interventions: Between Town and Villages, Majdanpek 2006, Art Interventions: The Return of the Gastarbajters, Kučevo 2007, Požarevac 2008, Sex in Transition, Kučevo 2008.

Izložbe: Adama, grupna izložba, Israel Museum, 1998/99, Mapping space, grupna izložba Galeria Klenova, Češka 2004, The Fold, samostalna izložba, Prag 2003, Noina Barka, samostalna izložba, Beograd i Novi Sad 2006, Mi smo (se) navikli [We Have Gotten (Ourselves) Used to], samostalna izložba, Kragujevac 2007


 

Datum objavljivanja: 16.05.2009.