Pretraga

"Želim da istaknem da je akvarel bio u upotrebi još u doba Egipta, Kine, Indije, Persije, u starogrčkoj umetnosti, a preko Vizantije prelazi u Samostane cele Evrope. Umetnost Renesanse predstavlja akvarel, temperu i ulje. Majstori nemačke renesanse često akvarelom oživljavaju crteže uradjene olovkom ili perom. Teme slike su: biljke, životinje, pejsaži, studije kostima. Direrovi pejsaži su prve slike te vrste u Evropi. Od holandskih pejsažista akvarela je A. van Ostajd dok su Flamanci P. P. Rubens, A. van Dajk slikali pejsaže akvarelom i gvašom. U XVIII veku akvarel je raširen u Engleskoj (J. Vajt 1585.) te je stekao položaj samostalne slikarske tehnike ravnopravne slikarstvu uljanim bojama.

Danas kada kažemo akvarelista onda pod tim podrazumevamo one potencijalne likovne umetnike koji se ne zadovoljavaju opstim pogledom (pejsaž, mrtva priroda) nego kao bitno za ovu tehniku traže individualistički vid pejsaža, stvari i pojava. Tako je danas za jedan temeljan program i projekat vazno traženje likovne vizije u akvarelu; ono najdragocenije, najsavršenije a to znači i najteže.

Moja preokupacija u akvarelu je portret, figura čoveka da se fenomen portretisanja kao viši stupanj unapredi i u našoj sredini. U mehanizmu portretisanja od grubog slikarenja glave do tankoćudnog slikanja portreta u akvarelu postoji cela skala vizuelnih kvaliteta. To su stupnjevi finoće, portretne vizije koji se diže od pasivnog razgledavanja fizike modela do studioznog posmatranja, napetog uočavanja, transnog ugledavanja i deliričnog otkrivanja psihe modela.

U gotovo celokupnom mom stvaralačkom radu tragam za integralnom vizijom, gde se univerzalne ljudske i umetničke vrednosti, iz različitih epoha, stapaju u jedinstvo. Dakle, dela oslobadjam od vremenskih i prostornih limita, otkrivajuci na njima da ne postoje udaljenosti koje nisu bliske. U delima Renesanse i Baroka našao sam fluid koji odgovara mom senzibilitetu, tako da mi on prestavlja ishodište za likovno razigravanje u akvarelu trudeći se da erudicijom i izvodjackom kulturom dostignem onaj pogon koji dovodi ovo slikarstvo do integralnosti akvarela, a sve pod nazivom ‘Medijalni poetski transfer’."

Radiša Lj. Lucić







Radiša Lucić je rođen 1941. godine u Melencima. Završio srednju grafičku u Zrenjaninu 1958., Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao 1964. godine.  Član ULUS-a i SULUV-a od 1974. i član iaa aiap unesco 1985. godine.  Studijska putovanja: SR Nemačka, Finska, Holandija i Francuska.  Priredio oko 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao na preko 200 kolektivnih izložbi.  Osnivač vise likovnih kolonija.  Dela se nalaze u vlasništvu Muzeja, Galerija i privatnih kolekcionara. Nagrađen nagradom Oslobođenja grada Zrenjanina. Živi i radi u Zrenjaninu