Pretraga

Batu Mihajlovića ćije ime nosi galerija i mladog umetnika sa više nego reprezentativnom karijerom, vezuje Pariz  kao tačka delovanja,rada,sazrevanja.Radovi su ovom prilikom skupljeni iz  više izvora: privatnih kolekcija, arhive i vlasništva autora kao i novija produkcija na jednom mestu.Radovi će naseliće pet soba obimne galerije na preko 150km. Radovi obuhvataju period od  2015-19.godine, sa malim izletima u dublju prošlost kao referentnu tačku poetike autora.Svaka od soba prestavlja jednu od minucioznih serija: Nyctophilia, Katabasis, Dečije sobe (plava soba), Demijurg , Antidot. Umetnik će se prestaviti uljanim slikama uz pratnju radova na papiru ( kolaža,crteža,konbinovane tehnike). Radovi  na papiru  tipski pripadaju različitim grupama od  zabeleški iz svezaka sa putovanja (Bern,Francuska,Italija) do crteža kao autonomni prikaz i eksperimentisanjem sa kolažom,ansamblažom i sl .

Naslov izložbe: SIMPTOM (MATE) već nas uvodi u slojeve jednog mišljenja i delovanja na kakvo smo navikli kada je slikar upitanju.Tim povodom autor kaže:



“ Kaka bi rekao mislim da sam prešao bar do sada jedan put koji je od transformacije pretvorio taj moj svet u jedan oblik tragedije koja proždire realnost.Međutim i pored svega to stanje je više simptom (predznak,nagoveštaj,znamenje,indicija,znak,pokazivač )  otud i ime izložbi.Za mene je to neki viši oblik topline i dirljivost koju nosi propast.Nema tu ničeg strašnog kako se obično čini.Otud imam utisak da se o meni  i tom mom radu govori sa nekim višim oblikom prezira, kao da sam nekog udario ili pregazio kolima.Ta moja izolovanost i rad  je moja : fils de famille (bogato poreklo) koje u rasejanju niče, najviše pod direknim  uticajem tih  radova na stvarnost drugih.Tako sam je protiv sebe,uprkos svemu umešan u neke veštačke radnje osipanja i zaraze. Vlada Veličković  je u svoje vreme  rekao: “Bata Mihajlović je bogom dan slikar.Za sve ovo godine i decenije je uspeo da na visokoj temperature održi svoje slikarstvo.To je jedna izietna figura u našem  savremenom slikartvu”.Ta vrsta civilizovanog razumevanja i esnafskog poštovanja već fali a samim tim mi je još veća čast da izložim ove moje rabote pod pinjelom i hartijom u galeriji koju krasi ime jednog velikog slikara.Ima nešto sudbonosno,oštroumno i dragoceno u generacijama koje su useljavale u pukotine i otvore u prošlosti.Danas su druge stvari na ceni, no hvala Mihajlović na rasnim apstrakcijama iz 60-70tih godina.Nadam se da će sa druge strane ovi moji radovi u tom zdravom tonu da pobude nekog iz daleka ako ništa bar jedno valjano čeljade koje će pomisli da postoji neki ljudski kavalitet,to bi me jako  usrećilo.Sećam se kao student-kalfe sam sedeli u bašti Kapetan Mišinog zdanja,vukli smo blokove kao oružje, delili kafu i cigar, kad jednom tras Bata okružen nekim ljudima,govori kao kozer, dovikuje se ponet emocijama u kafanskom dialogu,do njega kibla sa bocom vina,zveckaju čase prazne se boce mi ne trepcemo, za nas je ta scena delovala nadrealno, kao da sam video “orla majmunozdera”(harpije orao).Kako to vreme opaje i evo mene sad u Legatu sa njegovim imenom. Materijal je ucelo u većem delu period 2018-19.godine ostatak je komentar jedne geneze,kako su se stvari razvijale.smisao stvari je dinamizirati elemente nečega što je sticajem okolnosti:slikarstvo.Na kraju krajeva to je jedan  neverovatan fenomen,možda čak i promašen.To sve ako nije umetnost a pre svega slikarstvo,onda je napast. Što je se umetnik više odvaži i smelije deluje to se teže razume.Ja sam se hvatao u koštac sa tom situacijom i cedio iz nje,sve moguće i ne moguće.Čovek ustvari sporo obrađuje stvari,ima neka krajnja dinami koja sa godinama tera čoveka na sve sporiji i sporoji rad. Metabolizam to nalaže kao neku krajnju analizu,koja pored svih vrsta stilova i ritual se uliva u život,hteo to ti ili ne. “

  

Mate Đorđević   srpski slikar i crtač.  Rođen 1983. godine u Beogradu.  Završio slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti   u klasi Gordana Nikolića .  Izlagao na velikom broju izložbi domaćeg i stranog karaktera.Dela autora se nalaze u kolekcijama domaćeg i stranog karaktera.Bavi se crtežom,grafikom,slikom i skulpturom. Autorovo karijeru krase nagrade domaćeg i međunarodnog karaktera : -Prvonagrađeni je laureat fonda za crtež Vladimir Veličković  2009.godine, - Nagrade L’Academia des Beaux-Arts,( Le prix en peinture sur les Fondations Roux et Tronchet), Nagrada Akademije Lepih Umetnosti za podstrek slikarstvu iz fonda Roux et Tronchet 2012.godine Pariz,Francuska,  -Dobitnik je nagrade za slikarstvo na 47. Zimskom salonu u Herceg Novom,Crna Gora, 2014.godine,  -Dobitnik je nagrade Milan Konjović - Likovna jesen za slikarstvo, Sombor, Srbija,2014.godine, -Nagrada rezidenta od godinu dan u studiu Francuske akademije Pierre David-Weill 2014. godine Pariz, Francuska,  -Finalista fonda Antoine Marin - 19ta dodela nagrade za slikarstvo, Galerie Municipale Julio Gonzalez, Arcueil - Pariz Francuska, 2015.godine.  -Finalista fonda Antoine Marin - 19ta dodela nagrade za slikarstvo, Galerie Municipale Julio Gonzalez, Arcueil - Pariz Francuska, 2015.godine., -Nagrada za crtež,Ostern.Makedonij 2016.godine., -Nagradni rezident,Švajcarska-Bern, http://residency.ch/ 2017.godine

Izložba će biti otvorena do 15. Decembra 2019. godine, a deo je zajedničkog prikupljanja radova iz beogradske kao i pariske faze rada autora . Radno vreme galerije je 18-21h./ osim utorkom, četvrtkom ./               





O  Bata Mihailović 

 * Milorad  je rođen u Pančevu u Srbiji, nastanio se u međuratnom periodu sa porodicom u Beogradu. Nakon studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, upisao se 1946. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je odmah primljen u drugi semestar u klasi profesora Ivana Tabakovića. Otišao je sa grupom umetnika suprotstavljenih stvarnom socijalističkom nametanju komunista za Zadar 1947, gde je osnovao Grupu jedanaestorice, koju je napustio 1951. Posle svojih demokratskih sklonosti i potrage za slobodom umetničkog izražavanja, 1952. godine, Mihailović se preselio u Pariz sa suprugom Libinkom (Ljubinka Jovanović-Mihailović), slikarkom. Sa Libinkom i njegovim prijateljima Petrom Omčikusom i Kosom Bokšan, Mihailović je formirao prvu posleratnu generaciju srpskih slikara koji žive u Francuskoj. Nakon nekoliko uspešnih izložbi, Mihailović (na francuskom Mihailovitch) etablirao se kao poznati originalni slikar, povezan sa Ariel Galleri u Parizu; on je decenijama delio vreme između Pariza i Beograda.