Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Mate Đorđević: Antiseptik

Slikar Mate Đorđević prestaviće se Lazarevačkoj publici radovima iz perioda 2017-2018.godine.

 


Radovi kao “plod velikog rada i osobenog   rukopisa,koji tvore jednu izuzetnu fantazmagoriju,tako važnu nama sa „ovih prostora“, ali evo i Francuzima“ kako je svojevremeno ocenio akademik Vladimir Veličković,.


Ovogodišnji plan i program galerije u Lazarevcu je   pre svega vezane za institucije od kulturnog zanačaja poput zbirki i legata.Izložbe  poput,  poznog perioda Save Šumanovića dobro-poznatog legata iz Šida kao i izložbe kolekcije iz fundusa  Moderne galerija Valjevo (Igor Vasiljev,Uroš Tošković,Ljuba Popović,Vlada Veličković,Dado Đurić i sl.).

Upravo držeći se tog kursa,   posebnih i individualnih pojava  naše likovne istorije kao i sadašnjosti   galerije će prestavi i slikarstvo Đorđevića.

Sam autor povodom izlaganja kaže sledeće:  “Raditi svoj posao pošteno to je za mene apsolutna retkost u najširem mogućem smislu.  Da čovek ne mešetari I ne laže, gore-dole, sam sa sobom, mi smo svi “napukla bića“ koja stvaramo u nekom obliku izveštačenog raja.

S druge strene, svet je u mučeničkom delirijumu mešetarenja, mene su nadjačale sopstvene mane kao i svakog čoveka toliko da je pitanje koliko vidim sve aspekte izvan sebe,  recimo propadanje, nestajanje, smrt... već same po sebi imaju   imunitet  . Ali da ne pobegnem od   niti... ako je   ono unutrašnja mediokritetsko  ružno... nameće nam  se odgovor po inerciji same gravitacije čime treba popuniti prostor... dobrim namerama, delanjem zar ne?... Ali čovek voli da kultiviše najgore stvari u sebi, da ih uzgaja sve dok ne dobiju oblik sujeverja. U svom tom najgorem obliku, dok ne udovolji svojoj poniznosti. Kod Prusta ima  čuveni usklik: ”A la malveillance!”(za zlonamernost ). U najgorim situacijama po čoveka  on će kao divergent  izrasti na tlu svojih ideja,popljuvače sebe a zatim nastaviti da nariče nad svojom sudbinom,kao bedni pajac,a  zatim će ga   pre ili kasnije poraziti sopstvena istorija.

Tako i moje slike ,  rastu protiv moje volje i eto ih tu u Lazarevcu.Baza su radovi iz 2017-18.godine nastali u Francuskoj, no gosti na izložbi su dva rada iz 2013-14.godine koji jasno akcentiraju taj moj prtljag , njih sam uveo u postavku da bih dobio neko vrstu distance i  varijacije u stepenima kao i suštini .”

Dok sam naziv izložbe sugeriše,već davnu odanost, temama koje su mi bliske, kao što znamo ovim hemiskim sredstvom se u najvećoj meri  tretira koža i rane nastale na njoj,sve sa ciljem dezinfekcije,time sam vam rekao dovoljno  . “

Mate će se prestavlja publici,pretežno velikim platnima  , po autoru- tkz. “slike sa kojih curi nesreća”. 

Mate je rodjen u Beogradu,Srbij ( Jugoslavija) 1983.godine. Živi i radi na relaciji Beograd-Pariz od 2014.godine

Dobitnik je domaćih i internacionalnih nagrada od kojih izdvajamo: Nagarada za crtež Vladimir Veličković,  tri nagrade (Roux et Tronchet fonda za slikarstvo ,Pierre David-Weill fonda za crtež ,kao i nagradni boravak od godinu dana u studiju Francuske akademije ) Francuske Akademijenauka I umetnosti sektor lepih umetnosti ,  internacionalne institucije od velikog renomea i ugleda kako u Francuskoj tako i na širim meridijanima,takođe izdvajamo nagradu za crtež Osten (Makedonija) ,finalista fonda Antonia Marena, nagradni rezident Bern Švajcaska   itd.

U tekst  koji prati izložbu koji   je u formi poema,  Borisa Mandića koji  kaže   :

“Tmina je obojena krvlju, nazirem u sebi obrise nedovršenosti: moje stvaranje je greška koja se zove Istorija.

Ja sam tačka gde se, kao na balu Mefistofelesa, okupljaju anonimni grehovi koji igraju veštičije kolo besmisla.

Ja sam punoća praznine ispisana na tabli uzaludnosti.

Vidim u budućnost prošlosti: tri sive lobanje pišu klinastim pismom urezanim u meso. Tamo stoji: otrovna ljubičica je prouzrokovala smrt jedne omanje afričke države. Ništa strašno, prava sitnica, milion mrtvih.

Ja sam groblje umrlih slova; ponekad navrati, onako slučajno, u prolazu, reč bez jedne noge, da ostavi plastično cveće koje vrišti.“

 

Izložba će trajati do 30.novembra 2018.godine.


 




Demijurg 



Tmina je obojena krvlju, nazirem u sebi obrise nedovršenosti: moje stvaranje je greška koja se zove Istorija.

Ja sam tačka gde se, kao na balu Mefistofelesa, okupljaju anonimni grehovi koji igraju veštičije kolo besmisla.

Ja sam punoća praznine ispisana na tabli uzaludnosti.

Vidim u budućnost prošlosti: tri sive lobanje pišu klinastim pismom urezanim u meso. Tamo stoji: otrovna ljubičica je prouzrokovala smrt jedne omanje afričke države. Ništa strašno, prava sitnica, milion mrtvih.

Ja sam groblje umrlih slova; ponekad navrati, onako slučajno, u prolazu, reč bez jedne noge, da ostavi plastično cveće koje vrišti.

Moje udove pokreće mehanizam Očaja: ja nisam osoba, već inercija Zla koje kruži oko sopstvene ose – krug Užasa.

Nevinost je greh, a Istina samo iluzija koja tvrdi da nisam i da ćeš ti uvek biti.

Pomiriši sebe, ja sam taj miris truleži; dodirni sebe, ja sam ta rana urezana u stakleno srce konstrukcije sazdane od žute magle koja se zove – nada. Ti nisi čovek, nego samo pokušaj koji baulja u močvari izgubljenih snova.

Ja nemam ime.

Ja imam stotinu imena, razložena na procese nivelacije: moj pogled je belina koja beli.

Ponekad odigram partiju šaha sa mrtvim Beketom, Beket voli da igra šah; kada izgubi zna i da uvredi, pa kaže da sam ja ravnodušno Vreme koje ždere kosti: Beket često pije i vređa, ali nikada ne laže.

Ja sam ružan san koji je usnuo još ružniju javu.

Ja sam nedostatak.

Ja sam paraliza sposobnosti da se kaže: ja jesam.

Ja nisam.

Ja ne mogu.

Moj izmet je vaše jelo posluženo na srebrnim tacnama civilizacije.

Moj krik se potmulo valja u pesku tišine koju bučni valovi crnog mora brišu, ostavljajući samo – Odsustvo.

Imam četri glave i dvadeset sedam parova očiju, ukoso postavljenih, kojima gledam crveni vetar kako namotava na moju drugu levu ruku mali prsten beznađa, kojim sam, davno još, baš tren nakon što je Adam ispao zajedno s Evom iz Edena, venčao samog sebe; celo čovečanostvo je bilo pozvano, kao i par životinja sa Nojeve barke. Došao je i Raskoljnikov.

Ja nisam miris belih ruža okupanih u ljubičastoj rosi prolećnog Sunca.

Ja nisam lagani lahor koji šumi oprezno delikatno dodirujući jedno labudovo pero.

Ja nisam vlat trave naslikana kako bezbrižno spava na platnu nekog anonimnog flamanskog slikara.

Ja nisam muzika sfera koja struji Eterom.

Ja nisam blaga svetlost koja nežno grli zalutali san.

Ko sam ja?

Ja sam Demijurg.

Ja sam Mate Đorđević.



 Boris Mandić 2018.godine , Beograd


 


 




Mate Đorđević srpski slikar i crtač.  Rođen 1983. godine u Beogradu.  Završio slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti   u klasi Gordana Nikolića . Na predlog Vladimira Veličkovića dobitnik je nagrade L’Academia des Beaux-Arts,( Le prix en peinture sur les Fondations Roux et Tronchet), Nagrada Akademije Lepih Umetnosti za podstrek slikarstvu iz fonda Roux et Tronchet - Francuske Akademije Nauka i Umetnosti /sektor Umetnosti /2012/.

Mate Đorđević prema rečima Žan-Lik Chalumeau (Jean Luc Chalumeau) uglednog francuskog kritičara,pripada autorima kod kojih je upadljivodo da »slike se pojavljuju kao noćne more,umetnika koga muči egzistecijalna anksioznost »potom nastavlja »stil je nervozan,oštar,konačan –njegov rad se pretvara u vapaj a nakon noćne more u prosvetljenje »završava « već je dovoljno da shvatimo da Mate koga verovatno muči ozbiljna slabost,leči svoju muku otimajući nistavilu slike iz dna svoje noći bez sna »  upravo ove reći postavljaju autora,medju vidjenije autore mladje generacije.

Izlagao na velikom broju izložbi domaćeg i stranog karaktera.Dela autora se nalaze u kolekcijama domaćeg i stranog karaktera.Bavi se crtežom,grafikom,slikom i skulpturom.

Od 2014.godine živi i radi u Francuskoj,Parizu.


U biografiju su takodje upisane,sledeće nagrade :



Prvonagrađeni je laureat fonda za crtež Vladimir Veličković  2009.godine   -Dobitnik je nagrade za slikarstvo na 47. Zimskom salonu u Herceg Novom,Crna Gora, 2014.godine   -Dobitnik je nagrade Milan Konjović - Likovna jesen za slikarstvo, Sombor, Srbija,2014.godine -Nagrada rezidenta od godinu dan u studiu Francuske akademije Pierre David-Weill 2014. godine Pariz, Francuska   -Finalista fonda Antoine Marin - 19ta dodela nagrade za slikarstvo, Galerie Municipale Julio Gonzalez, Arcueil - Pariz Francuska, 2015.godine.

Drogonagradjeni laureat fonda Akademije Lepih umetnosti (Francuska akademije nauka i umetnosti) fonda za crtež - Prix de dessin Pierre David-Weill, Pariz - Francuska,2015.godine.

Nagrada za crtež,Ostern.Makedonij 2016.godine.

Nagradni rezident,Švajcarska-Bern, http://residency.ch/,2017.godine.


 






 

Datum objavljivanja: 08.11.2018.