Pretraga

Galerija Kulturnog centra Laza Kostić   je rešila da na izlagačkom prostoru  od 106km prestavi širi opus  slikara Mate Đorđevića koji će se predstaviti   Somborskoj publici  radovima iz perioda  2015-2019. godine. Umetnik je u svoje vreme (2012.godine)  dobio prestizno priznanje u obliku nagradu za slikarsto “Likovna jesen” koja pored nagrade “Milan Konjović”  je priznanje na čiji kapacitet i tradiciju ukazuju imena   poput : Ksenije Divljak, Mire Britke, Vladimia Veličkovića, Dušan  Otaševića, Živka Grozdenića i sl. Na taj način se može reći se   niže još jedan krug saradnje izmedju poštovane isntitucije i autora.   Otvaranje izložbe je 19.marta  sa početkom od 19h. Izložba će trajati do 6.aprila 2019.godine Mate će se u obimnoj galeriji prestaviti publici radovima iz perioda 2015-19.godine  pretežno velikim platnima ,   nastalim na teritoriji Francuske.

   

Ovim povodom autor povodom izložbe izjavljuje:

“Meni bodri besmisao ovog poziva, nije moj poziv ništa manje apsurdniji i prazniji,šuplji  od rada čoveka koji je smetla  na ulici,ovo sam rekao u jednom pristojnom smislu bez ikakve pretenzije da nekome umanjeujem svrhu.Ljudi pošteno čiste đubre za drugima,to čine i ove moje slike,nimalo retko.

Sa godinama mi ništa ne donosi smisao već mi se povećava jedna čista besmislenost,iz nekog istorističkog  pogleda, je lepo videti, sve ove radove izvan toga .Drago mi je da imam prilike da izlažem u ovakvom prostoru koji je impozantan.Ljudi su se ovde doista pošteno potrudili, da sve stave pred mene i to je velika čast.”

Samu izložbu je prokomentarisao  na ovaj način:

“Ja slikam nalik čoveku koji je prežive veliku epidemiju. Sve je progutalo ovo moje slikarstvo  i sad nema nazad. Ja sam utopljenik   koji radovima rasipa  umor, duboko upaljeni umor. A za mene lično ovo nije izložba,  već stanje ili ako želite tačnije,  istupanje pred tuđe oči  a platno i pinjel su samo alatke kojima se to stanje operiše, neka vrsta hirurgije,operacije na živo, suptilne opreracije, tananim instrumentima.

Protivotrov (antidote) je način  podnošenje jedne stvarnosti, ljudi su anestezirali humanost odavno. Esencija moga rada i mene je pod senkom tog beščašća dok simbole “humanosti “ u obliku vidljivosti i “potentnog geniusa” poput : sterilnu čistotu, depresivnu vedrinu, valpurgiske noći  ,  profesionalizma pod osmehom cinika, ego namirisan  halucinacijom, vasceli svet, univerzum, enciklopedisko i kabinetsko sveznanje, savršenu čistotu misli i jezika,praznu gramatiku, svetu miropomazanih , krajnju i  apoditičku  posebnost svakog čina, mamonizam, prepuštam drugima, svu tu vrhovnost akademskih praznina.  No zahvalan sam na tom humusu   “dioklecianovog kompleksa” što postoji, upravo na njemu  rastu divergent poput mene. 

Ucelo je sve razoreno pod tom slikom, ljudi su od pamtiveka razoreni od tog  i takvog  čistunstva “tehničara” naspram “ličnosti”. Čovek je najbliži u svojoj obliku funkcije konjskoj muvi a zna se našta sleće muva rado i čime se hrani. Ova izložba je oda jednog izgubljenog duha”



 



 



 

Mate je rodjen u Beogradu,Srbija ( Jugoslavija) 1983.godine. Živi i radi na relaciji Beograd - Pariz od 2014.godine Dobitnik je domaćih i internacionalnih nagrada od kojih izdvajamo: Nagarada za crtež Vladimir Veličković,  jedini sa  ovih prostora koji je tri puta nagradjen od strane (za crtež, slikarstvo, celokupan opus u vidu jednogodišnjeg rezident programa)   Francuske Akademije nauka i umetnosti sektor lepih umetnosti   internacionalne institucije od velikog renomea i ugleda kako u Francuskoj tako i na širim meridijanima, takođe izdvajamo nagradu za crtež Osten (Makedonija) , nagrada za slikarstvo  Likovna jesen - Milan Konjović, finalista fonda Antonia Marena, nagradni rezident Bern Švajcaska   itd. Izložbu tekstualno prate    poema  Borisa Mandića “Demijurg” koja je posvećena slikarstvu Đorđevića   kao i tekstualno deo eseja Muharema Buzdulja  “Potrebno je upoznati noć” (Pisci o slikarima-Anonymous said):

“I zaista, figure na Đorđevićevim platnima kao da dolaze iz dječijih noćnih mora. A ipak, pred tim platnima ne želimo da skrenemo pogled. Pred tim figurama ne osjećamo strah. I nema to veze sa racionalnim osjećanjem da se nemamo čega bojati. I kad gledamo horor film, lako je samom sebi reći: ovo pred nama je filmsko platno, sve što vidimo je rezultat snimanja, prizori koje gledamo su artificijelni, vještački, snimljeni na setu, u nekom studiju, uz reflektore, kamere, tehničare, tonce i ostalo menažeriju i skalameriju. Ako je horor dobar, što će reći – uvjerljiv, takvi sofizmi ne pomažu. Figure na Đorđevićevim platnima ne izazivaju strah jer slikar ne želi da ih se bojimo. Njegova je ambicija veća. On želi da nas podsjeti. Želi da se prisjetimo kako smo voljeli mrak.“



         

Somborska publika publika će moći izložbu da pogleda do  6.aprila 2019.godine