Pretraga

Foto: Marko Brecelj

Umetnik će svoju umetnost predstaviti kroz seriju od petnaest crteža na papiru nastalih prethodne godine i tri Manifesta. Manifesti su zapisi o prostoru, vremenu i trećoj umetnosti koje će umetnik ispisavati po zidovima galerije. "...Treća umetnost još ne postoji, iako ona postoji od kada postoji umetnost. Treća umetnost nije samodovoljna. Mada učestvuje u svim mogućim oblastima postojanja i nepostojanja, ona ne sme da izgubi sebe kao umetnost. Treća umetnost se bavi sudbinom života na Zemlji i u njoj. (...) "Prva umetnost" je umetnost služenja datoj kulturi i njenim preovlađujućim verskim i civilizacijskim obrascima (Klasična umetnost). "Druga umetnost" je umetnost kao umetnost - usredsređena je na sopstvenu suštinu, u skladu sa sopstvenom svrhom; svoj temelj i svoj smisao pronalazi u  samoj sebi (Moderna umetnost). "Treća umetnost" je umetnost zajedničkog stvaranja, a istovremeno i umetnost gledanja u nepoznato", iz Manifesta treće umetnosti

Umetnik će na otvaranju 4.3.2023. u 19h čitati manifeste.

MANIFEST TREĆE UMETNOSTI

1

Treća umetnost još ne postoji, iako ona postoji od kada postoji umetnost.

Treća umetnost nije samodovoljna. Mada učestvuje u svim mogućim oblastima postojanja i nepostojanja, ona ne sme da izgubi sebe kao umetnost.

Treća umetnost se bavi sudbinom života na Zemlji i u njoj.

2

"Prva umetnost" je umetnost služenja datoj kulturi i njenim preovlađujućim verskim i civilizacijskim obrascima (Klasična umetnost)

"Druga umetnost" je umetnost kao umetnost - usredsređena je na sopstvenu suštinu, u skladu sa sopstvenom svrhom; svoj temelj i svoj smisao pronalazi u  samoj sebi (Moderna umetnost)

"Treća umetnost" je umetnost zajedničkog stvaranja, a istovremeno i umetnost gledanja u nepoznato.

3

Stvaranje umetničkog dela na Zemlji znači da se stvaralački proces odvija u svesti Gaje i obuhvaćen je njenim elementarnim snagama.

Gaja je Zemlja kao stvoriteljka životnih oblika, bilo vidljivih, bilo nevidljivih. Gaja je učiteljica umetnosti življenja, umetnosti stvaranja i preobražavanja u materijalnim uslovima.

4

Mogućnost otelotvoravanja umetničkog ili bilo kog drugog dela u manje ili više materijalnom obliku - je poklon Gaje. Gaja, Boginja Zemlje je zajedno sa svojim elementarnim i subelementarnim bićima razvila sposobnost  da se odazove vizijama i idejama ljudskih bića, razvijajući načine njihovog otelotvoravanja u odgovarajućim materijalnim i submaterijalnim oblicima.

5

Ograničavanje našeg postojanja ili postojanja drugih bića na isključivo osnovne oblike nije prihvatljivo. Raspon oblika, koji postojećem omogućava postojanje je beskonačan: proteže se od čiste duhovnosti preko oblasti energetskih obrazaca do otelotvoravanja u materijalnom tkivu. Umetnost je sposobna da čoveku ponudi iskustvo ostvarenja u ukupnom rasponu tog spektra.

6

Prostor stvarnosti postaje zarobljenik isključivo osnovnih oblika kada ga u svoje mreže uhvati racionalna svest. Prostor stvarnosti ostaje zarobljenik jednodimenzionalnih vremensko-prostornih struktura, dok čovek poima stvarnost isključivo kroz optiku subjektivno-objektivne distance. Kada se stvarnost poima na celovit način, njena višedimenzionalna priroda postaje očigledna.

7

Poimati stvarnost na celovit način znači poimati je istovremeno pomoću telesnih čula, čulne osetljivosti, pomoću imaginacije i intuicije.

Poimati stvarnosti na celovit način znači ujediniti se sa pojavom kojoj smo posvetili svoju pažnju, doživeli je prvo kao svoj integralni deo i tek naposletku  izlaziti iz njegovog dometa, kako bismo iskustvo oblikovali u logičku izjavu.

8

Postoje alati koji u svakom trenutku omogućavaju stvaranje i razgradnju svemira. Umetnost sme da koristi iste alate stvaranja pod uslovom da je spremna da sarađuje sa praobrascima stvaranja sveta i da se sa njima svesno usaglašava.

9

Put umetnosti je istovremeno put samospoznaje - što se odnosi kako na samog umetnika, tako i na svakog čoveka koji je odlučio da uživa u njegovom delu. Samospoznaja znači iskustvo onoga što neki pojedinac jeste u svojoj suštini.

10

Umetnost je sposobna da ponudi jezik komunikacije sa bićima iz drugih dimenzija prostora i vremena koje savremena civilizacija previđa. Umetnost je sposobna da vrati zaboravljenu svetost Zemlji, pokrajini, njenim životnim protokom, kao i biću, zaštitniku i darodavcu života na Zemlji.



Marko Pogačnik

Rad u nastanku 2012–2019.

PREOBRAŽAJ PROSTORA

Manifest





Šta je prostor



Prostor u svojoj suštini nije fizička kategorija.

Prostor nije samo ambijent sastavljen od materije, materijala, svetla, senki i odnosa među njima.

Prostor je pre svega višedimenzionalno živo biće.

Prostor omogućava život.



Moderna racionalna svest svela je prostor na minimum. Gde god da se čovek okrene, nailazi na  granice: na ograničenja širine, dužine i visine prostora, na nacionalne graniece, na granice poznatog, na granice koje dele razum od ludila. Život oko nas počinje da umire, jer više ne može da opstane u granicama koje je nametnulo gvozdeno doba i njegova racionalna "mašinerija". Zabrazdili smo u ekološku i ljudsku krizu.

Da li način ljudskog razmišljanja i postojanja može značajno uticati na kvalitet prostora? Da li ima odlučujući uticaj budući da je prostor pre svega kategorija svesti?



Mit o stvaranju sveta je priča o nastanku prostora. Bog je "velikim praskom" prvi stvorio prostor iz koga se razvio svemir.  Zemlja je potom stvorila svoj prostor koji omogućava razvoj pokretne svesti u nepokretnoj materiji.



Biljke i životinje od tada koriste taj prostor, ali ne mogu da ga menjaju. Čovek je druga priča. Čovek može imati odlučujući uticaj izgovorenom rečju ili delom, pod uslovom da su govor i delovanje ukorenjeni u emocionalnom energetskom polju.



Preobražaj prostora



Budući da, po pravilu, moderan čovek govori i deluje odvojeno od pulsiranja sopstvenog emotivnog i energetskog polja - polja ljubavi - njegove reči i dela ne mogu preobraziti stvarnost. Oni je samo prevrću i okreću. Hiljadama godina žrtve smo iste gladi i izobilja, istih ratova i zločina koji se stalno ponavljaju.  Menja se samo izgled. U nama i oko nas raste pritisak na živo tkivo.  Kriza je sve dublja.



Došlo je vreme da naučimo umetnost preobražaja. Preobražaj nije samo puka promena, preobražaj je kvantni skok. Pojam preobražaja proističe iz alhemijske tradicije.  Pretvaranje olova u zlato je tipičan simbol.  Preobražaj prostora je geomantijski pojam, što znači da prostor ne može da se preobrazi ako čovek ne sjedini emocionalne, energetske, materijalne i duhovne dimenzije svog tela sa okolinom kao delom cele zemaljske kugle.



Civilizacija, ali i svi prostori, ne mogu da se preobraze čvrstom primenom logike.  Linearni put logike i kvantni skok preobražaja su dve suprotstavljene koncepcije. Nauka kao kćer logike i racionalnosti uvek je razapeta između stvaranja i uništavanja. Koliko upotrebljivih pronalazaka izmisli, toliko istovremeno stvori i oružja. Bez promene temelja nema izlaza iz začaranog kruga.



U ovom trenutku, umetnost ima značajnu prednost ako ume da je osvesti. Umetnost nije kćer logike koja kontroliše svet i ne dozvoljava suštinske promene, već je umetnost kćer ludila. Umetnost omogućava subverziju svesti i razgradnju starih prostora. Umetnost se zasniva na sposobnosti čoveka za kreativnu imaginaciju, koja se podudara sa božanskom rečju, temeljem stvaranja.



Umetnost, naravno, može postati rob logike, recimo logike likovnog jezika ili trenda, logike tržišta. U svakom slučaju, racionalnost nije ništa loše. Naprotiv, ona omogućava jasnoću i razumljivost poruke. Razorna postaje kada potiskuje slobodu višeslojnog postojanja, slobodu "ludila", intuitivnih saznanja i natčulne percepcije. Kada Bog u nama i u kosmičkom stvaranju zaustavi ples.



Novi prostor



Nastanak novog prostora ne zavisi od dobre volje umetnosti ili od popuštanja gvozdene logike. Novi prostor stvoren je davno pre nas kao vizija anđeoskog sveta, kao alternativa postojećem ustrojstvu svemira, koga smo tek sada postali svesni.



Novim prostorom ne možemo vladati, ne možemo kontrolisati njegove stvaralačke potencijale.  To i nije potrebno, jer novi prostor može postojati samo ako je istinit, pravedan i svet.



U starom prostoru svakodnevno preovlađuju manipulacija, nemarnost i površnost. Stari prostor, u kome se naša istorija još odvija, ne može da se uruši jer čovek još nije povezan sa svojom suštinom.



Novi prostor ne može postojati ako učesnici u prostornoj igri nisu povezani iznutra i spolja.



Novi prostor se već nalazi među nama, mada ga retko možemo doživeti.



Novi prostor nudi  dovoljno prostora za celovito postojanje svih ljudi, biljaka, životinja i drugih bića - vidljivih i nevidljivih - dok pulsira na raznim nivoima, u raznim raskršćima međusobno povezanih dimenzija. On je jednostavan poput govora srca. Novi prostor je prostor slobode. Omogućava održavanje mira, a zapravo puca od stvaralačke napetosti.



Šta bi trebalo uraditi?



Šta bismo mogli uraditi ako bi vizija novog prostora postala svakodnevna stvarnost?



Mogli bismo naučiti jezike kojima govore sva stvorenja u svemiru, jezik na kome razmišlja ceo svemir. Neki ga nazivaju univerzalnim jezikom. To je "jezik kozmograma", verbalan i neverbalan.  Na njemu komuniciraju ptice, razumeju ga planine i reke, tim jezikom govore anđeli i elementarna bića.  Čoveku je poznat kao jezik prirode, jezik božanskih znamenja i otkrovenja.  Trebalo bi ga naučiti da bismo se mogli sporazumevati.



Za razliku od starog civilizacijskog prostora, novi prostor  se ne zasniva na stalnom sukobu suprotnosti koji dovodi do nasilja.



Novi prostor se zasniva na energiji napetosti između različitih nivoa postojanja koji su istovremeno prisutni. To se odnosi na istovremenost vremena i ne-vremena (večnosti), odnosno, vidljivog i ne-vidljivog (eteričnog).



Zbog toga je bitno da umetničko delo koje teži stvaranju novog prostora odustane od sveta oblika. Forma je sekundarna stvar. Oruđe umetnosti prevashodno je šamanske prirode. To je sredstvo za razmenu između vidljive i nevidljive dimenzije života, ritual, rad sa silama na životnom polju, interakcija sa univerzalnom svešću.



U novom prostoru svetovno i duhovno nisu razdvojeni. Novi prostor je sveobuhvatan, što znači da se banalna akcija može desiti samo ako ima svetu dimenziju. S druge strane, versko delovanje je besmisleno i čak ne može postojati ukoliko nije utemeljeno i posvećeno svakodnevnom životu.



Zbog toga je potrebno pronaći načine učešća umetnosti u socijalnom dijalogu, u harmoničnom oblikovanju životnog prostora, u mirovnom procesu u različitim zemljama, u postizanju ravnoteže u urbanoj sredini, u stvaranju nove paradigme u nauci, u procesima lične spoznaje i napretka.



Umetnost ne sme da izgubi samu sebe kao simbol stvaralačke slobode, radosti i tajne.



Marko Pogačnik, Šempas, 2004/08/25